Село моје Врмџа лепше од Париза

Деценијама уназад представници сваке власти у Србији говоре о томе како све више младих одлази са села, како су градови све пунији а руралне средине препуштене забораву и пропадању. Надлежни покушавају одређеним акцијама да тај тренд, ако не спрече оно бар успоре, то даје извесне, мада недовољне резултате, али се после пандемије корона вируса стиче утисак да полако ипак расте број заинтересованих да ужурбаност, буку и загађења великих градова замене сеоским миром, животом на чистом ваздуху и радом на имању. Како тај сеоски живот описују они који су се за њега определили и који су иако рођени и деценијама живели у граду одлучили да напусте урбану средину и пусте корен у руралној унутрашњости земље. Шта они оцењују као приоритетно при избору сеоске локације, које предности а које мане таквог избора износе и како изгледају неке од прича оних који су град заменили селом? Шта су досељеници донели а шта усвојили од локалног живља?

Vrmdza, Serbia, Photo by Tourst Center Sokobanja Credit: Saša Stojanović