Колико је разнолико аустралијско друштво најбоље говори податак да се међу становништвом говори више од 300 различитих језика. По томе, Аустралија је једна од најразноврснијих држава света. Ипак, струњаци за лингвистику упозоравају да би овдашње друштво ускоро могло да се суочи са кризом у језичком образовању, о чему говори податак да млади Аустралијанци губе интересовање за учење страних језика...
Аустралијско друштво саткано је од становништва из свих крајева света и представља једно од најразноликијих друштава на планети. Иако се у Аустралији говори више од 300 различитих језика, струњаци за лингвистику упозоравају да би аустралијско друштво ускоро могло да се суочи са кризом у језичком образовању, захваљујући монокултуралном начину размишљања да је само енглески довољан.
Овакав менталитет претвара мултилингвалне студенте у монолингвалне особе које говоре енглески, док људи којима је енглески матерњи језик у актуелном школском систему све теже добијају прилику да науче неки страни језик.
Према најсвежијим подацима Аустралијског бироа за статистику, из марта ове године, чак 28 процената становништва рођено је у иностранству.
Али, упркос томе, млади Аустралијанци губе интересовање за учење страних језика. То потврђује и податак да је број ученика 12. разреда који уче неки други језик осим енглеског за последњих пет деценија пао са 40 на свега 12 процената.
Упркос распрострањености енглеског језика, само четири одсто глобалног светског становништва говори га као први језик. Ту чињеницу показује званична база података америчке обавештајне службе ЦИА.
Дакле, доминантној већини популације у свету матерњи језик није енглески већ неки други. Стога, стручњаци сматрају да би грађани Аустралије имали изузетну корист од учења страних језика.
Научна истраживања показују да билингвализам има и здравствене бенефите, пошто може да одложи појаву деменције за четири до пет година. Тако бар тврде амерички неуролози.
Према подацима претходног пописа становништва Аустралије, спроведеног 2011. године, 19 одсто популације старије од пет година код куће не говори енглески, већ неки други језик.
Доктор Сузан Ајзеншлас са Грифитовог универзитетита специјалиста је за усвајање првог и другог језика и за вишејезичност. Она каже да матерњи језик код двојезичне деце има тенденцију слабљења када крену у школу где се говори само енглески.
Она износи чињеницу да се у Аустралији говори око 300 различитих језика, не рачунајући притом абориџинске језике, Али, и поред такве разноврсности, на факултетима имамо углавном једнојезичне студенте од којих онда треба да очекујемо да течно науче неки други језик.
"С друге стране, имамо децу која би могла да постану истински двојезична, али они временом губе мањински језик који знају, одржавајући га искључиво код куће", каже Ајзеншласова.
Студија Аустралијског савета за педагошка истраживања показује да већина ђака основних школа има свега 35 до 60 минута језичког образовања недељно. То је око 200 сати током седам година, што је далеко мање од 600 сати колико је неопходно особи која говори енглески да овлада течним шпанским или француским.
А да не говоримо о томе да је за азијске језике, попут кинеског или корејског потребно барем 2200 сати учења.
"Евидентно, аустралијским школама је неопходно далеко више часова језичког образовања", каже др Сузан Ајзеншлас.
