Прошлог викенда Кубер Пиди, мало рударско место у срцу аустралијског аутбека, окупио је стотине Срба из свих крајева Аустралије на прослави храмовне славе Српске православне цркве Светог пророка Илије. Свечаност је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, који је служио богослужења поводом овог празника.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Од Мелбурна до подземне светиње – ходочашће Срба у Кубер Пиди
Прошлог викенда стотине Срба из свих крајева Аустралије окупиле су се у Кубер Пидију, малом рударском месту у срцу аустралијског аутбека, како би прославили храмовну славу Српске православне цркве Светог пророка Илије.
Поводом храмовне славе, у Кубер Пиди је допутовао Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, који је у суботу служио вечерње богослужење, а у недељу, на сам дан храмовне славе, началствовао Светом архијерејском литургијом. У богослужењу је учествовао и Руски православни хор из Перта, који је својим појањем свечано увеличао прославу.
Подземна црква Светог пророка Илије, исклесана у пешчару, једна је од најнеобичнијих православних светиња на свету. Изграђена је 1993. године заслугом српских рудара који су у овај део Јужне Аустралије дошли тражећи опал, али су, поред рудника, изградили и духовни дом који је данас један од најпрепознатљивијих симбола српске заједнице у Аустралији.
Међу ходочасницима биле су и две пријатељице из Мелбурна – Славица Пеурача, дугогодишња активна чланица манастира Светог Саве у Илајну, и њена пријатељица Милица Муждека, којој је ово била прва посета Кубер Пидију.
За Славицу ово није било прво ходочашће.
„Пре девет година сам већ била овде и од тада сам увек желела да поново дођем. Овога пута ми је било посебно драго што је са мном дошла и пријатељица Милица, јер сам желела да и она доживи оно што сам ја осетила приликом прве посете. То је једноставно нешто што се не може описати речима“, каже Славица.
Пут од Мелбурна до Кубер Пидија дуг је више од 1.500 километара. Две пријатељице су кренуле из манастира Светог Саве у Илајну, преноћиле код пријатеља у Аделејду, а затим наставиле пут са Бранком и Роднијем Живковићем.
Иако је пут дугачак, Славица каже да је протекао без већих напора.
„Путеви су били одлични. Видели смо доста кенгура поред пута, што је уобичајено за овај део Аустралије, али је све прошло без проблема. Уз добро друштво, разговор, смех и успутне паузе, време брзо прође.“
Август је једно од најпријатнијих доба године за посету Кубер Пидију.
„Температура је била око седамнаест или осамнаест степени. Јутра и вечери су свежи, али је током дана веома пријатно. Нема ни мушица по којима је Кубер Пиди иначе познат током топлијег дела године.“
Највећи утисак, ипак, оставља сама подземна црква Светог пророка Илије.
За Милицу Муждеку, која је први пут посетила ову светињу, то је било незаборавно искуство.
„Дуго сам желела да дођем и сада ми се та жеља испунила. Када уђете у цркву, имате осећај као да сте стигли на неку другу планету. Ни фотографије ни снимци не могу да дочарају оно што човек доживи уживо. То једноставно мора да се види.“
Поред саме цркве, снажан утисак на обе саговорнице оставио је и необичан изглед Кубер Пидија – града подигнутог усред пустиње, познатог по подземним кућама, хотелима, рудницима опала и јединственом начину живота.
Према речима наших саговорница, на храмовну славу стигли су Срби из готово свих крајева Аустралије.
„Било је људи из Перта, Дарвина, Бризбејна, Сиднеја, Мелбурна, Аделејда... Заиста из целе Аустралије.“
Поред свечаних богослужења, током викенда организован је богат културно-уметнички програм. Наступило је Српско културно-уметничко друштво „Прело“ из Мелбурна, док су музички део вечерњег програма употпунили Славче Динић и Радмила Динић. Све је протекло у атмосфери великог породичног сабрања, уз дружење верника који су у Кубер Пиди допутовали из свих крајева Аустралије.
Иако данас у Кубер Пидију живи мање Срба него некада, они који су остали и даље чувају традицију и са великом радошћу дочекују госте.
„Морате једноставно доћи и видети. То се не може испричати. Поред цркве, овде су и подземне куће, хотели, ресторани... Цео град је јединствен.“
И Милица има сличну поруку.
„Свако ко живи у Аустралији требало би бар једном да дође у Кубер Пиди. Не само због цркве, већ и због читавог доживљаја. Овде можете видети подземне куће, руднике, јединствену природу аустралијског аутбека, али пре свега осетити мир који ова светиња пружа.“
Обе саговорнице посебно истичу велики труд пароха, протојереја-ставрофора Милорана Јовчића, који годинама предано брине о овој јединственој светињи и окупља српски народ у срцу аустралијске пустиње.
Захваљујући труду свештенства, локалне српске заједнице и бројних ходочасника који сваке године прелазе хиљаде километара како би присуствовали храмовној слави, подземна црква Светог пророка Илије наставља да живи као један од најнеобичнијих, али и најдрагоценијих духовних бисера српске заједнице у Аустралији.
За многе који су прошлог викенда били у Кубер Пидију, ово није било само још једно путовање. Био је то сусрет са вером, историјом, српским заједништвом и несвакидашњом лепотом аустралијског аутбека – искуство које ће, како кажу, дуго носити у свом срцу.
За SBS на српском Крсте Марковић
