Октобар је месец када се додељује Нобелова награда, престижно светско признање у шест категорија.
Награду у области медицине или физиологије добио је шведски научник Сванте Пебо (Svante Pääbo), за научни рад на откривању генетске тајне људске еволуције.
Добитник Нобелове награде је директор немачког института за еволуциону антропологију "Макс Планк" у Лајпцигу и заслужан је за трансформацију у проучавању ДНК секвенци из археолошких и палеонтолошких остатака човекових предака.
Он је добио награду за револуционарно истраживање, у оквиру којег је поредио геном модерних људи са геномом наших изумрлих предака неандерталаца.
Пебо је објаснио да је са својим тимом трагао за генетским материјалом људи који су живели много пре нас, у намери да "увиди у каквом су они сродству с нама и како смо повезани с другим врстама, као што су неандерталци".
Ми на неки начин вршимо ископавања у људском геному.Сванте Пебо, добитник Нобелове награде за медицину и физиологију
Он додаје да је покретач његовог рада била радозналост и пореди своје истраживање са археолошким ископавањима с циљем да се открију сазнања о прошлости.
"Ми на неки начин вршимо ископавања у људском геному", каже Сванте Пебо.
Истраживање 67-годишњег шведског научника има и тренутне практичне импликације на пандемију ковида. Како каже Пебо, он и његов тим су пронашли да је највећи фактор ризика од озбиљног обољевања или смрти од вируса, пренет на људе од неандерталаца.
Иначе, рад професора Пеба је такође био од пресудног значаја за откриће Денисована, врсте древних људи која је препозната на основу ДНК извученог из кости прста пронађене у сибирској пећини.
Наредног дана, у Стокхолму је додељена Нобелова награду за физику, коју су ове године заједно добила тројица научника за достигнућа у области квантне механике.
Француз Алан Аспект, Американац Џон Клосер и Аустријанац Антон Цајлингер награђени су за истраживање понашања субатомских честица, које отвара врата за будуће супер компјутере и шифровану комуникацију.
Они су обавили експерименте са уплетеним фотонима, чиме су утврдили кршења Белових неједнакости и поставили темеље за науку о квантним информацијама.
Шведска краљевска академија наука је саопштила да су тројица научника омогућила даља фундаментална истраживања и да су истоврмено утрли пут за нову, практичну технологију.
Феноменом квантног заплета, односно повезаношћу две честице без обзира на простор између њих, бавио се својевремено и славни физичар Алберт Ајнштајн. Он је у једном писму ову појаву назвао "сабласном акцијом на даљину".
У овим револуционарним експериментима, добитници Нобелове награде су истраживали како су две или више честица светлости уплетене када долазе из истог ласерског снопа и како су у интеракцији чак и када су далеко један од другог.
Ове седмице биће додељене и Нобелове награде за хемију, књижевност, мир и економију.
Ова престижна признања установљена су пре више од једног века, вољом богатог шведског индустријалца и проналазача динамита Алфреда Нобела.
Први пут су додељена 1901, пет година након Нобелове смрти, а до сада је уручено укупно 609 награда.
