Према најновијем индексу приступачности некретнина за изнајмљивање, у Сиднеју је у просеку потребно 29 одсто укупног прихода домаћинства за трошкове најма, у Хобарту треба издвојити четвртину зараде, а тек нешто мање у Бризбејну и Мелбурну. Најтеже погођени пензионери и млади људи...
Сиднеј и Хобарт званично су најмање приступачни градови у Аустралији када је реч о изнајмљивању кућа и станова у односу на зараде. За најам некретнине у Сиднеју домаћинства у просеку издвајају 29 одсто прихода, што је на граници такозваног "стреса изазваног становањем". У ову категорију спадају домаћинства која су приморана да плате 30 и више процената своје зараде за изнајмљивање крова над главом.
Мимо свих очекивања, првик пратилац Сиднеја на овој листи је Хобарт, где је потребно нешто мало преко 25 одсто прихода укућана за трошкове ренте, а разлог за то је што се у овом граду на Тасманији бележи дефицит слободних станова, а просечна бруто зарада домаћинства износи тек 52.800 долара годишње.
Одмах иза Хобарта је Бризбејн са такође приближно 25 процената, а следи Мелбурн са 24 одсто и Канбера са 22, док је према статистици за изнајмљивање најприступачнији Перт где просечно домаћинство издваја 21 проценат укупне зараде на најам стана или куће.
Најтеже су погођени пензионери и млади људи, као и породице са само једним запосленим чланом. Према индексу приступачности становања, они би негде морали да издвоје 59 процената, а у неким градовима самцима је потребно и до 97 одсто прихода, што јасно указује на то да у најскупљим градовима буквално нема доступних некретнина за ове категорије становништва.
