Датум и кампању иницирале су феминисткиње Латинске Америке и Кариба, на састанку у Боготи 1981. године, када су жене отворено проговориле о породичном насиљу, силовањима, сексуалном злостављању, а такође и насиљу које диктаторски режими чине према политичким неистомишљеницама и затвореницама.
Двадесет пети новембар одабран је због сестара Мирабал, Патриције, Минерве и Марије Терезе, које је на овај дан 1960. године убио диктатор Рафаел Трухиљо у Доминиканској Републици. Уједињене нације су прихватиле иницијативу жена и 1999. године прогласиле 25. новембар Међународним даном борбе против насиља над женама.
Кампању „Шеснаест дана активизма против насиља над женама“ која је почела 25. новембра спроводи преко 1.700 организација у више од стотину држава. Током кампање одрђаваће се трибине и округли столови, панели, дискусије и други програми који треба да подигну пажњу друштва да препозна, пријави и санкционише насиље над женама.
У Аустралији: једну жену сваких 10 дана убије садашњи или бивши партнер
Једна жена сваких 10 дана буде убијена од стране њеног садашњег или бившег партнера- то је само једна од многих алармантних статистика о насиљу у породици које муче Аустралију.
Кампања „Шеснаест дана активизма против насиља над женама“, у Аустралији се спроводи како би се подигла свест о насиљу у породици - болести која има разорне последице по све укључене, у распону од физичких повреда и психичких траума до бескућништва или зависности од дроге.
А када деца од старијих науче да „повређују друге људе“ та траума може постати мрачни циклус који наставља да изазива огромне личне, друштвене и економске последице.
Колико често смо чули фразе попут „дечаци ће увек бити дечаци“ или „у реду је, то је урадио зато што му се свиђаш“, којима се оправдава непоштовање или агресивно понашање према девојкама или женама?
Стручњаци кажу, иако ове фразе наизглед изгледају безазлено, ми заправо несвесно нормализујемо агресију као нешто што је својствено дечацима или нешто што проузрокују девојчице.
