Паралелно са заседањем ГС УН у Њујорку се одржава и Климатска недеља, коју је отворио аустралијски премијер Ентони Албанезе. У свом говору истакао је да борба против климатских промена представља кључни стуб националне безбедности, нагласивши да се свет истовемено суочава и са изазовима и са могућностима које доноси муњевити напредак вештачке интелигенције – напомињући да будућност ове технологије директно зависи од огромних количина електричне енергије и воде.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Аустралијски премијер Ентони Албанезе је током обраћања на Климатској недељи у Њујорку упозорио да наука јасно ставља до знања да ће климатске и еколошке непогоде постајати све теже и интензивније.
"То ће још више заједница широм света суочити са сталним траумама. Зато, морамо да се ујединимо и ухватимо у коштац с овим проблемом, јер у супротном, размере наше одговорности и цену неактивности нећемо моћи да заобиђемо. Суочавање са стварношћу представља још један хитан разлог да се убрза глобални прелазак на чисту енергију", нагласио је премијер.
Албанезеа је јавно подржао британски државни секретар Ед Милибанд, нагласивши да климатске промене више нису само еколошко питање, већ озбиљан безбедносни императив.
Према Милибандовим речима, глобални климатски слом с којим се суочавамо мора постати апсолутни приоритет за премијере и министре спољних послова, а не само тема којом се баве ресорна министарства.
По питању климатских промена морају се ангажовати комплетне безбедносне структуре, па чак и војни генерали, а не само еколошки активисти.Ед Милибанд, државни секретар Уједињеног краљевства
Овакве поруке са самита уследиле су само неколико дана након што су научници потврдили да је август ове године био најтоплији месец на планети од када постоје мерења.
И док се еколошка питања налазе пред светским лидерима у оквиру дневног реда Генералне скупштине УНа и пратећим догађајима, ово питање ипак није у врху листе приоритета.
Међутим, грађани Њујорка, са којима је извештач СБС-а разговарао испред зграде Уједињених нација, деле дубоку забринутост у погледу будућности човечанства. И то пре свега због вртоглавног раста вештачке интелигенције.
У њиховим порукама преовладава став да је технолошки напредак већ сада немогуће држати под контролом и да ће то донети озбиљне друштвене проблеме. Грађани углавном апелују на хитно увођење стриктних регулаторних мера, уз опомену да човечанству прети потпуни нестанак уколико не успе на време да се прилагоди брзим технолошким променама.
Ова упозорења јасно осликавају страх од експанзије генеративне вештачке интелигенције и све веће глобалне потражње за овом технологијом. Услед тога, дата центри који покрећу АИ системе троше струју и воду брзином која озбиљно угрожава климатске циљеве.
Стручњаци упозоравају да просечна претрага путем вештачке интелигенције троши и до десет пута више електричне енергије од стандардне претраге на интернету, док системи за хлађење тих система троше милионе литара пијаће воде сваког дана.
Аустралија је једна од 22 потписнице међународног позива за обавезно безбедносно тестирање напредних модела вештачке интелигенције, као и за увођење независних процена и чвршћег међународног надзора. У заједничком саопштењу тих земаља истакнуто је да се брзи раст технологије мора ставити под строгу контролу како би се обезбедило да она остане под људским надзором.
Више о овој теми послушајте у нашем подкасту.
