Према најновијем Глобалном индексу погодности за живот за 2025. годину, који објављује Economist Intelligence Unit (EIU), Мелбурн је задржао четврто место на листи од укупно 173 рангирана града. И док некадашње амбиције можда нису у потпуности остварене, у данашњим условима и стабилност позиције у врху света представља велики успех.
Критеријуми и резултати
Economist Intelligence Unit већ више од две деценије оцењује градове широм света према пет кључних критеријума: стабилност, здравствена заштита, образовање, инфраструктура и култура и животна средина. Мелбурн је брилирао у категоријама здравства и образовања, где је добио максималних 100 поена, док је у стабилности и инфраструктури постигао високих 95, односно 96,4 поена. Пресудну предност над Сиднејем, који се налази на шестом месту, Мелбурн је остварио захваљујући јачим оценама у категорији културе и животне средине (95,8 наспрам 94,4).
Врх листе и изненађења
Ове године, титулу најпогоднијег града за живот на свету понео је Копенхаген, који је прекинуо трогодишњу доминацију Беча. Данска престоница добила је савршене оцене за стабилност, образовање и инфраструктуру. На другом месту нашли су се Беч и Цирих, док Женева заузима пето место.
Значајно је и то што се три аустралијска града налазе у топ 10 – поред Мелбурна и Сиднеја, ту је и Аделаида, који је заузео девето место. Окланд и Осака деле седму позицију, док је Ванкувер заокружио листу најбољих заузевши десето место.
Беч у паду, Београд невидљив
Иако се Беч годинама налазио на самом врху листе, ове године је пао на друго место, углавном због нижег резултата у категорији стабилности. Претње бомбом и безбедносни инциденти негативно су утицали на укупну оцену.
С друге стране, Београд се ни ове године није нашао у врху листе најпогоднијих градова за живот – нити међу првих 50, па чак ни међу првих 100. Иако главни град Србије последњих година бележи инфраструктурни и културни развој, према критеријумима EIU-а, и даље заостаје у областима као што су здравствени систем, саобраћајна инфраструктура, животна средина и укупна стабилност.
Недовољно улагање у јавне службе, загађење ваздуха, као и повремене политичке тензије доприносе лошијем пласману Београда, који се сврстава међу градове са средњим или нижим квалитетом живота на светском нивоу. Ипак, многи становници истичу да индекс не узима у обзир топлину људи, културни идентитет и дух града – аспекте који Београд чине посебним за оне који у њему живе.
Најлошије рангирани градови
На супротној страни листе, Дамаск у Сирији и даље се налази на последњем месту, док су Триполи, Дака, Карачи и Алжир такође међу пет најмање погодних градова за живот. Здравствени системи, инфраструктура и политичка нестабилност главни су фактори који ове градове сврставају при дну рангирања.
Photo by Denise Jans on Unsplash
За Београд, изазови су и даље бројни, али потенцијал постоји – уколико се више пажње посвети унапређењу јавних сервиса, заштити животне средине и јачању институционалне стабилности.
За СБС Крсте Марковић
