Watch FIFA World Cup 2026™

LIVE, FREE and EXCLUSIVE

Тинитус - упорно зујање у ушима и улога серотонина у настанку поремећаја

Why tinnitus occurs?

Научници и даље откривају узроке настанка тинитуса Credit: www.ordinacije.info

Са тинитусом живи близу трећине одраслих људи у Аустралији. Стање се описује као упорно зујање, пиштање или брујање у ушима, а свака шеста особа која пати од тинитуса чује "фантомске" звукове непрестано – 24 сата дневно. Научници су утврдили значајну везу између "хормона среће" и настанка овог стања, па због тога верују да би неуротрансмитер могао да игра важну улогу и у будућим начинима лечења.


For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

sbs serbian dividing line

Да ли сте некада чули упорно зујање или пиштање у ушима? Или можда припадате онима који такве звукове чују непрестано, иако нигде у близини не постоји извор било какве буке?

Та појава се у медицини назива тинитус и представља веома распрострањено стање, нарочито међу популацијим старијом од 50 година.

У последње време објављено је неколико револуционарних студија о тинитусу, од којих су једну спровели аустралијски научници из Медицинског истраживачког института Баселтон у Западној Аустралији.

Шта све може да изазове ову веома непријатну појаву и да ли на видику постоји било какав вид терапије?

Тинитус је стање које погађа стотине милиона људи широм света, а које се описује као упорно зујање, пиштање или брујање у ушима. Свака шеста особа која живи са овим стањем чује ове фантомске звукове непрестано – 24 сата дневно.

Тинитус се често доводи у везу са оштећењем слуха услед професионалне изложености буци, честим мигренама, повишеним крвним притиском, као и са накупљањем воска у ушима.

Међутим, научници све више сматрају да се корени овог стања налазе у начину на који људски мозак обрађује звучне сигнале.

Ново истраживање указује на значајну улогу неуротрансмитера серотонина у настанку овог поремећаја, што би у будућности могло да доведе до ефикаснијих начина лечења.

Серотонин је најпознатији као регулатор расположења, али научници су сада открили и да може да утиче на интензитет тинитуса.

Почетком ове године објављена је и студија аустралијских научника са Института за здраво старење у Баселтону.

Истраживање је показало да од тинитуса нарочито пате бејби бумери, односно људи рођени између 1946. и 1964. године.

Чак 23 одсто од 6.000 испитаника навели су да се суочавају са овим стањем.

Већина је рекла да осећа блаже симптоме, али близу десет одсто учесника у истраживању пријавили су учестале или непрестане последице тинитуса на свакодневни живот.

Код тих људи присутан је и виши ниво анксиозности, депресије и стреса. Такође, особе које су највише погођене навеле су и да имају лошије опште здравствене резултате.

Више о новим научним сазнањима о тинитусу сазнајте у нашем подкасту.


Share

Follow SBS Serbian

Download our apps

Listen to our podcasts

Get the latest with our exclusive in-language podcasts on your favourite podcast apps.

Watch on SBS

Serbian News

Watch now