Марадона је рођен 30. октобра 1960. у Ланусу, предграђу Буенос Ајреса. Почео је каријеру у Аргентинос Јуниорсима, одакле је прешао у његову вољену Боку, којој је једино остао веран до судњег дана. Пут га је даље водио у Европу, отишао је у Барселону, а после је играо за Наполи, Севиљу и Нјуелс, да би каријеру завршио, а где друго него у Бока Јуниорсу, 1997. године.
За репрезентацију Аргентине одиграо је 91 утакмицу и постигао 34 гола, а највећи успех у дресу "гаучоса" остварио је 1986. на Мундијалу у Мексику, када је предводио државни тим до титуле првака света.
Остаће заувек упамћена његова бриљантна игра против Енглеске, када је постигао два гола, од којих један руком, али тако да нико испрва то није ни уочио. Тај моменат био је један од оних који су обележили његову каријеру и памтиће се као "Мано дел Диос", или Божја рука. Сам Дијего тако је "крстио" свој чувени гол.
"Чекао сам саиграче да дотрче до мене, да ми честитају на голу, али нико није долазио... Рекао сам им ´Дођите да ме загрлите или судија неће признати гол... Чак иако је била рука, била је то Божја рука, рекао је својевремено Марадона"
- Веома је тешко изразити осећања речима. Кроз године много тога смо заједно проживели, не само као саиграчи, већ и као пријатељи по завршетку наших каријера. не могу да верујем да је отишао. Све се догодило тако брзо, то је толики шок да осећам како ме боли душа... Дијего је био младалачког духа, још много тога је требало да буде пред њим у животу - рекао је Гојкочеа.
Изузетно потресно било је и укључење Хорхеа Валдана у емисију аргентинске телевизије, где је коментарисао утакмицу Лиге шампиона између Атлетика и Локомотиве. Када га је водитељка замолила да каже нешто о Марадони, чувени Валдано једноставно није могао да дође до речи од суза...
Марадона је живео бурно и брзо. Никада није крио да је зависник од дроге, али је у више наврата током живота покушавао да се излечи од ове зависности. Био је велики поштопвалац лика и дела револуционара Че Геваре, као и велики пријатељ дугогодишњег кубанског председника Фидела Кастра.
Неколико пута је боравио у Београду, а последњи пут је био гост српске престонице 2008. године, на позив чувеног српског режисера Емира Кустурице. Марадона и Кустурица у то време су снимали документарни филм о Марадонином животу. Том приликом, чувени Дијего се на стадиону Црвене звезде до детаља сетио свог незаборавног гола протиов Црвене звезде 1982. када је бранио боје Барселоне.
Кустурица се јутрос опростио од великог пријатеља, изјавом да је отишао један од људи с којима се и дефинитивно завршава 20. век. Српски режисер је Марадону описао као личност која је обједињавала не само спорт, него и политички став и борбу против неправде.
Чувени "Ел Пибе" је још за живота ушао у легенду, а сада је већ постао митска личност, један од оних који ће живети заувек.
