Истраживачи са Квинслендског универзитета су један корак ближе излечењу Алцхајмерове болести, са открићем да ултразвук поспешује ефективност имунотрерапије, отклањајући наталожене токсичне наслаге у мозгу, које се сматрају највећим узроком болести.
Обећавајући резултати студије током које су поништени симптоми деменције код мишева омогућили су наставак пробног истраживања на људима, што ће се дешавати у Квинсленду, а захваљујући инвестицијама федералне владе која ће уложити 185 милиона у ту студију током следећих десет година.
Научници су открили да могу да разбију "токсичне наслаге" у мозгу употребаљавајући неинвазивне, нетоксичне третмане и ултразвук.
До сада, научници са Института за истраживање мозга при Универзитету Квинсленда, били су у стању да убризгају "микро балончиће" у мозак миша који, уз употребу ултразвука, у потпуности обнаваљју функције мозга.
Професор Јирген Гоц каже да је ово откриће било потпуно неочекивано.
"Током ове студије ми смо били у стању да отклонимо токсичне наслаге, употребљавајући две методе. Употребили смо само ултразвук и употребили смо само антитела. А такође смо показали да комбинујући ова два третмана: ултразвук и антитела постижемо чак бољи ефекат."
"У принципу, верујемо да ултразвук може да се употребљава у терапеутске сврхе код пацијената који имају Алцхајмерову болест или било коју другу врсту деменције."
"Могу се употребити у превенцији деменције али такође верујемо да ултразвук може стварно да се употреби за отклањање токсичних наслага како би се спречила дегенерација."
Доктор Ребека Нисбет, која је такође учествовала у истраживању, каже да оно што је значајно у овом открићу, је да комбинација ултразвука и третмана антителима значајно повећава број антитела који преко крвно-мождане баријере доспевају у мозак. То неће смањити само број терапија које се морају применити већ ће смањити и цену третмана код пацијената, сматра она.
"Обично је јако тешко постићи да лек уђе директно у мозак, зато што је мозак заштићен баријером која се назива крвно-мождана баријера, што обично штити мозак од инфекција као што су инфекције које изазивају вируси и бактерије. Али такође спречава и улазак лекова у мозак."
Федерална влада је објавила у среду да ће уложити 10 милиона долара у овај пројекат одмах, што ће омогућити да метод буде тестиран на око 10 пацијената, у Бризбену, који имају деменцију у почетном стадијуму.
Професор Гоц каже да верује да овај третман може да буде ефективан, ако се употреби што је пре могуће код пацијаната у раној фази деменције.
"Идеално би трбало третирати пацијенте који су у пре-симптоматичном стадијуму и очито за то ће бити потребно доста новца."
"Неизбежно, не постоји тачка повратка у третману, па бисмо желели да поченемо док се не деси знатно оштећење мозга пацијената."
"Тренутно не постоји лек за Алцхајмерову болест или било коју врст удеменције."
Без напретка у лечењу те болести, очекује се да ће се број Аустралијанаца који живе са њом повећати на 1.1 милион до 2056.
Професор Питер Хој са Универзитета у Квинсленду каже да је потребна хитна акција, као што су клиничка пробна испитивања. Он каже да је то од кључног значаја.
"Ови фондови ће осигурати да се неки од највећих научника усмере на проналажење лека за деменцију", каже он.
Прфесор Гоц каже да је истраживање показало да је овај нови приступ био ефикасан у току експеримента над овцама и мишевима а да је следећи корак да се испроба на људима и да се крене са "сигурним третманом".
"Циљ је, на дуге стазе, да се дође до приступачног преносног уређаја који би помогао милионима људи који имају Алцхајмерову болест у земљи и иностранству" , каже професор Гац.
Деменција тренутно погађа преко 400 хиљада пацијената у Аустралији и перко 40 милиона широм света.
