Недавна одлука Бајденове администрације да се милионима грађана Америке обришу хиљаде долара дуга на име студентских кредита, довела је до поновног отварања дебате о ценама универзитетских школарина у Аустралији.
Све је више позива да се преиспитају износи школарина, али један од твораца система студентских кредита да предузимање сличног корака у Аустралији није потребно.
"У Америци су студентски кредити такви да морају да их врате без обзира на околности, било да су незапослени или су тек дипломирали и траже посао или раде скраћено радно време. То значи да када дође до хаотичног стања на тржишту рада, као током пандемије, има много свршених студената који нису у стању да измире свој дуг", каже артхитекта ХЕКС система, професор Брус Чепмен.
Држава убире приход од ХЕКС-а од 4-5 милијарди долара годишње. Ако бисте били у влади, запитајте се да ли бисте желели да одузмете тај износ из буџета. То би значило веће порезе или највероватније укидање потпуног финансирања програма које тренутно имамо.Професор Брус Чепмен
Међутим, многи студенти поручују да услед раста трошкова живота имају све више финансијских потешкоћа и траже смањење накнада, па чак и увођење бесплатног високог образовања.
Студенти у Аустралији плаћају своје студије плаћају кроз кредит с ниском каматном стопом који обезбеђује савезна влада кроз програм ХЕКС Хелп.
Камата је везана за инфлацију, а студенти почињу да исплаћају дуг када добију запослење са платом од најмање 48 хиљада долара годишње.
Подаци аустралијске пореске службе показују да скоро три милиона људи има дуговање по ХЕКС кредиту, што тренутно укупно износи више од 68 милијарди долара. У 2021. просечан износ дуга био је 23.685 долара по особи.
Тај износ се према новој стопи индексације повећао у јулу ове године за 923 долара, односно за 3,9 одсто, што је највећи раст кредита у последњих 10 година.
Удружења студената позивају на увођење бесплатног терцијарног школовања, а статистиочки подаци показују да је Аустралија једна од најскупљих земаља за студирање.
Анализа коју је урадила међжунареодна Организација за економску сарадњу и развој показује да су просечне годишње школарине највеће у Великој Британији и износе око 12 хиљада америчких долара годишње. Следе САД, Чиле, Ирска, Јапан и Канада, а затим Аустралија, са просечном годишњом школарином од око 5 хиљада америчких долара.
На дну ове листе су Француска, Белгија и Немачка, где студије у просеку износе мање од 250 америчких долара годишње.
Земље попут Данске, Финске, Норвешке, Шведске и Турске нуде бесплатно образовање својим држављанима.
Из Савезне владе кажу да ће питање трошкова и приступачности универзитетских диплома у Аустралији бити покренуто у оквиру новог универзитетског споразума.
Лабуристи су обећали и планирано партнерство између владе, универзитета и бизниса. Остаје само да се види шта ће ови кораци донети не само свршеним, већ и садашњим и будућим студентима.
