Фолклорна група „Авала“ при цркви Свете Петке у Сан Маркосу у Калифорнији била је међу најзапаженијим гостима управо завршеног 38. Српског фолклорног фестивала у Српском центру у Бониригу. У Аустралију је стигло 20 играча, а осим наступа, путовање су обележили сусрети са овдашњом српском заједницом и нова пријатељства са вршњацима.
For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.
Међу бројним фолклорним групама које су протеклог викенда наступиле у Српском центру у Бониригу, на западу Сиднеја, гости из Калифорније привукли су посебну пажњу.
Фолклораши „Авале“ дочекани су са одушевљењем. Публика је аплаузима поздрављала њихове наступе, а ван позорнице посетиоци су им прилазили, разговарали са њима и тражили да се заједно фотографишу.
Млади гости из Америке брзо су пронашли друштво међу вршњацима из Аустралије. Разговарали су, фотографисали се и дружили, па њихово гостовање у Бониригу није остало само на наступу пред фестивалском публиком.
За многе од њих ово је прва посета Аустралији, али за „Авалу“ није.
Повратак после 20 година
Фолклорна група „Авала“ делује при цркви Свете Петке у Сан Маркосу у јужној Калифорнији и данас има око 60 чланова.
Постоји пет ансамбала, од најмлађих до најстаријих играча, а имају и групу у којој играју чланови старији од 40 година.
На пут у Аустралију кренуло је 20 играча из најстарије групе и 12 родитеља.
Сања Несторовић, представница „Авале“, каже да се о овом путовању дуго разговарало и маштало.
„Ово је већ трећи пут да долазимо у Аустралију. Последњи пут је било пре 20 година. Ово је јако далек пут и требало је пуно средстава да се прикупи. Спонзори и родитељи су се заиста трудили и вредно радили да прикупимо довољно новца за децу“, каже Несторовић за SBS на српском.
Пре доласка у Сиднеј, група је боравила и на Новом Зеланду.
У Окланду су били гости цркве Светог краља Милутина и 1. августа учествовали на хуманитарном концерту.
„Дивни домаћини. Учествовали смо на једном хуманитарном концерту и било је заиста предивно“, каже Несторовић.
После Новог Зеланда наставили су пут према Сиднеју.
Пријатељства, кумства и бракови после ранијих гостовања
За садашњу генерацију „Авале“ путовања њихових претходника у Аустралију била су један од разлога због којих су и сами желели да дођу.
Чланови групе овде су гостовали 1997. и 2006. године, а о тим путовањима се, каже Несторовић, и даље прича.
„Играчи који су били 1997. и 2006. године имају предивне утиске са путовања у Аустралију. Ту су се родила и кумства и пријатељства и бракови, тако да нам годинама причају све најлепше о Аустралији и овом фестивалу.“
Зато је садашња генерација желела да доживи нешто слично.
„Драго нам је да нам се остварила жеља да и ми дођемо“, каже Несторовић.
Судећи по дружењу у Бониригу, нова познанства су већ склопљена.
Игор и Дариа Тврдић: Фолклор играју од треће или четврте године
Међу младим гостима из Калифорније су брат и сестра, близанци Игор и Дариа Тврдић.
Обоје су одрасли у Америци, али су са српском традицијом и фолклором повезани од најранијег детињства.
Кажу да су почели да играју већ са три или четири године.
„Играмо већ од малена. Ми волимо нашу традицију“, кажу Игор и Дариа.
Фолклор је за њих један од начина да сачувају традицију породице и остану повезани са Србијом. Када имају прилику, те везе негују и кроз путовања и сусрете са другим младим људима српског порекла.
Овог пута та прилика их је довела у Аустралију, где су упознали вршњаке који такође одрастају далеко од Србије.
Аустралијска зима их је, додуше, мало изненадила.
„Мислио сам да ће бити мало хладно, али било је фантастично“, каже Игор.
Дариа додаје уз осмех:
„Мало је хладно, мало смо се разболели, али ту смо да играмо.“
Коло су заиграли већ на аеродрому
Добродошлица за госте из Америке почела је чим су стигли у Сиднеј.
И то – колом на аеродрому.
„Коло смо играли у сред аеродрома. Било је супер“, каже Ана Пауновић.
Она каже да ће посебно памтити начин на који су их овдашњи Срби прихватили.
„Супер ми је овде у Аустралији, много је лепо. Сви су много љубазни и дочекали су нас отворених руку.“
Домаћини из Српског културног центра и фолклорне групе „Равна Гора“ организовали су и заједничку пробу и дружење.
„Деца се сваког дана друже, шетају по граду. Дивни су домаћини, заиста, Српски културни центар и Равна Гора“, каже Сања Несторовић.
Милан Бујошовић каже да су гости из Калифорније већ стекли нове пријатеље.
„Група нас је дочекала много фино. С њима смо били у граду, имали смо заједничку пробу и сви смо заједно били и веселили се лепо.“
Њега је изненадило и колико је српска заједница у Аустралији бројна.
„Има нас доста у Сан Дијегу, али овде је баш много лепо и има много, много људи.“
То се могло видети и током фестивала.
Члановима „Авале“ посетиоци су често прилазили после наступа. Желели су да их упознају, разговарају са њима или направе заједничку фотографију.
Млади фолклораши су, с друге стране, користили сваки слободан тренутак за дружење са својим вршњацима.
Неколико дана за упознавање Сиднеја
Између проба, наступа и дружења са домаћинима, гости су успели да виде и део Сиднеја.
Посетили су Сиднејску оперу, Харбур бриџ и зоолошки врт Таронга, шетали градом, а ишли су и на крстарење сиднејском луком.
Ана Пауновић каже да би волела поново да се врати.
„Било је прелепо, обожавам све и морамо опет да се вратимо.“
Маја Несторовић такође је први пут у Аустралији.
„Баш ми је дивно овде. Мало је хладно. Овај крај ми се баш свиђа и како се сви лепо друже и како су љубазни према нама.“
Од туристичких обилазака посебно ће памтити поглед на Сиднеј и посету зоолошком врту.
„Видели смо Оперу, ишли смо у шетњу по граду и на мост. Видели смо цео град, а у зоолошком врту смо видели и кенгуре“, каже Маја.
„Мој сан је испуњен“
За Катарину Вучковић путовање у Аустралију било је нешто о чему је дуго маштала.
Фолклор игра већ 14 година.
„Мој сан је испуњен, баш“, каже она.
А на питање како јој се допада Сиднеј, одговорила је:
„Прелепо, стварно. Сиднеј је стварно прелеп. Breathtaking, I love it.“
Њена мајка Љиљана Вучковић такође је први пут у Аустралији.
Породица је навикла на дуга путовања јер сваке године одлази у Србију, али Љиљана каже да ће овај пут посебно памтити по гостопримству.
„Ми смо путовали свуда, али овде смо осетили невероватну добродошлицу.“
Позив Аустралијанцима да дођу у Калифорнију
После гостопримства које су доживели у Аустралији, чланови „Авале“ волели би да се улоге следећи пут замене.
Милан Бујошовић каже да би радо угостили нове пријатеље из Аустралије.
„Желели бисмо да они одавде дођу код нас. Имамо и ми фестивал негде у мају. Баш би било лепо да нам дођу у госте, да и ми покажемо мало како је Сан Дијего.“
Позив је упутила и Сања Несторовић.
„Хтела сам да позовем сва културно-уметничка друштва која би волела да путују у Америку. Ми волимо да се дружимо, добри смо домаћини, тако кажу наши гости, и радујемо се када нам долазе групе са стране.“
Она додаје да заинтересовани могу да им се обрате и повежу са њиховом групом.
„Врло ћемо их радо угостити.“
Српска заједница у том делу јужне Калифорније окупља се, између осталог, око цркве Свете Петке у Сан Маркосу. У Сан Дијегу се налази и црква Светог Ђорђа.
За многе породице управо су црква, фолклор и дружења места на којима њихова деца упознају друге младе Србе и уче о традицији својих родитеља.
Мелбурн ће морати да сачека
Један аустралијски град био је у плану, али овога пута није било довољно времена – Мелбурн.
„Имали смо у плану да дођемо у Мелбурн, али пошто смо били на Новом Зеланду, били смо временски јако ограничени, па можда неком следећом приликом дођемо управо у Мелбурн“, каже Сања Несторовић.
Ана Пауновић такође би волела да следећи пут види још Аустралије.
„Жао ми је, ја бих волела да идем тамо. Имам фамилију чак и у Канбери, али бих волела да видим и Мелбурн. Мораћемо опет да дођемо.“
Следеће године – Србија
После Новог Зеланда и Аустралије, „Авала“ већ размишља о следећем великом путовању.
План је да следеће године, како каже Сања Несторовић, „Боже здравља“, путују у Србију.
За младе чланове групе, од којих су многи рођени и одрасли у Америци, таква путовања су прилика да одржавају везу са земљом из које потичу њихове породице.
Али неке од тих веза стварају се и далеко од Србије.
То се видело и протеклог викенда у Бониригу.
Млади из Калифорније и Аустралије упознавали су се, дружили и размењивали контакте, док су им родитељи и старији чланови „Авале“ причали о пријатељствима, кумствима и браковима који су настали после ранијих путовања у Аустралију.
Да ли ће и из овог гостовања настати нека пријатељства која ће трајати деценијама, тек ће се видети.
За сада, чланови „Авале“ из Аустралије носе фотографије, нова познанства и успомене на фестивал на којем их је публика у Бониригу дочекала са одушевљењем.
А домаћини су већ добили позив да следећи пут они пређу Пацифик и дођу у госте у Калифорнију.
Крсте Марковић, SBS на српском
