O чему говори књига?
-То је прича о експедицији коју сам имао кроз Србију и пре свега нарација мог пешачења кроз ту земљу, али и дубоко завиривање у српску кутуру, храну, религију. Дакле о свему што сам открио о Србији током мога пешачења.
Шта си научио о Србији а што ниси пре знао? Да ли си сазнао нешто што те изненадило?
-Не бих могао рећи да ме је ишта изненадило, пошто сам о Србији сазнао много, и пре тога, током мога обиласка Србије на бисиклу, у склопу бициклистичког путовања кроз Европу. Ја сам се тад потпуно заљубио у земљу ... Али оно што се десило током овог пешачења кроз Србију је на неки начин потврдило идеју да је скоро сваки Србин који живи у Србији, да су Срби најљубазнији људи које можете да упознате. Ја сам дошао из Енглеске и пешачио кроз њихову земљу, а они су ми понудили храну и пиће и место да спавам. Попричали би са мном кратко.... Никад за то време нисам упознао ни једну нељубазну особу.
Рекао си да је идеја била да откријеш срце нације. Да ли си га открио?
-Да... нисам много о томе говорио у књизи... Не можете ставити прст на једну ствар. Морате неколико ствари заједно уклопити. Предели су једнда ствар, мала села, врло малие заједница ... Великодушност је друга ствар. Врло су великодушни било да се ради о времену које ће вам посветити или о било чем удругом... То је комбинација свих тих дивних ствари. у једној земљи.
Ја сам са твоје интерент странице копирала један интересантан чаптер књиге где говориш о томе како си упознао једну српску породицу у сред недођије, у удаљеном српском селу. Реци нам о тој авантури.
-То је било у сред лета у северо-западној Србији, надомак Златибора. Ходао сам неколико сати без хране и воде. На мојој мапи су била уцртана села и сеоске продавнице где сам се надао да ћу моћи да купим храну и воду, али кад сам ушао у та села, тамо није било продавница. Само рецимо три куће. Ја сам колапсирао од жеђи и умора. Размишљао сам шта да радим ако не нађем воду. Одморио сам се 10-ак минута а онда сам наставио да ходам и буквално одмах са моје леве стране била је саоска кућа у чијем дворишту је породица спремала сто за ручак напољу. Испод јабуковог дрвета. Ја сам био очајно жедан и желео сам да попијем воде. Једноставно сам утрчао у двориште, показао руком на чесму и потрчао, дошао до чесме и почео да пијем. После тога сам схватио да је то било некултурно од мене. Окренуо сам се и почео се извињавати, а човек је понудио да седнем, дао ми хладно пиво, и насули су ми доста хране. Такође касније су ми убацили пакет са храном у ранац. Кад сам захвалио рекли су да то није потребно. Такође није било потребно да објашњавам зашто сам ту ... Они су једноставно видели некога коме је требало помоћи и помогли су ми.... странцу на путу.
Очито да гостопримства не фали... а природа у Србији?
-Да. Прилично је дивља природа. Север земље је веома отворен али има доста интересантних дивљих животиња. Фантасичне птице можете видети да лете около. На југу сам видео стопе неке велике дивље животиње недалеко од места где сам спавао у врећи. А што се тиче планина на југу Србије апсолутно су лепе. Реке су кристално чисте. Предивно место да се посети.
Да ли си био уплашен у неким моментима?
-Не бих рекао да сам био уплашен. Више нервозан. Застрашујуће је било ходање по врућем времену. На око 40 степени. То је прилично застрашујуће. Такође има дивљих паса у Србији и они знају бити прилично накострешени и застрашујући. Али што се тиче људи ни једног момента се нисам осећао угроженим или уплашеним.
Сигурна сам да има много Срба, посебно људи који живе у дијаспори, који нису имали прилике ни да прутују кроз Србију а некмоли пешке... Шта би њима рекао ... да ли да крену у исту авантуру?
-Свакоме бих препоручио да путује кроз Србију али нисам сигуран да бих препоручио баш пешњчење пошто морате бити припремљени за то. Моје ноге и стопала су били прилично уморни и у жуљевима. Имао сам повреде колена и опекотине... Такве ствари. Дакле у том смислу није добро, али дефинитивно лагано путовање, можда бициклом кроз Србију, било би, ја мислим фантастично. Дивни су предели и можете упознати предивне људе где год одете. Дакле бициклизам али не ходање.
Кевин као што знаш у медијим слика о Србији није увек лепа. Да ли си променио своје размишљање у било ком погледу?
-Видите кад сам први пут посетио Србију нисам ништа о њој знао. Имао сам магловито сећање на слике које су долазиле током рата у региону. Дакле ушао сам у Србију накеко свеже, без формираног мишљења. У ствари сам отишао кад је Србија била отоворена према свему ... Дакле нисам могао да променим мишљење. Али пешачећи кроз Србију сам формирао своје мишљење, и то је једно од мојих најдражих места.
Кевин данас (понедељак 11. јануар 2016) промовише књигу под називом називом "Пешачење кроз србију: Пешке до срца Србије." И више детаља на интеренту
English version
http://www.walkserbia.com/
Serbian wersion
