Кључне информације
- Ако вашем детету треба хитна помоћ, позовите три нуле за хитну помоћ.
- Тријажа је почетна тачка неге у болничком одељењу хитне помоћи.
- Родитељи би требало да знају шта лекари сматрају да није у реду са њиховом децом и каква је дијагноза када буду отпуштени са одељења хитне помоћи.
Бетани Гирлинг (Bethany Girling), из Сиднеја, знала је да мора хитно да одведе своју ћерку на дечју хитну помоћ када је приметила алармантне знаке и симптоме код ње.
„Прошлог августа, моја ћерка је била јако лоше. Имала је високу температуру, која је трајала већ око четири дана. Већ смо били код лекара и била је на антибиотицима, али јој није било боље. Није пила воду, а када сам погледала њен грудни кош, видела сам да се мучи да дише. Ребра су јој се увлачила. Видело се да се бори. Тада сам знала – време је да идемо у хитну помоћ", рекла је госпођа Гирлинг.
Госпођа Гирлинг је приметила да њена ћерка не пије течност, да јој грудни кош не реагује природно при дисању, а ребра се увлаче. Без оклевања, одвезла ју је у најближу дечју хитну помоћ.
Paediatric Emergency Doctor Matthew O'Meara
Када отићи на одељење хитне помоћи?
Дечији ургентни лекар Метју О’Мира (Paediatric Emergency Doctor Matthew O'Meara ) из Дечије болнице у Сиднеју саветује родитеље да верују свом инстинкту.
„Тај инстинкт може проистећи из више фактора. Некада родитељи примете да дете није будно, мање је активно, мање се игра. Можда има проблема са дисањем. Можда изгледа бледо, са плавичастом кожом. Можда не пије довољно течности или не мокри. А некада је то једноставно онај осећај у стомаку – да нешто није у реду. И заиста охрабрујем родитеље да верују том осећају.“
Ако сте забринути за своје дете, др О’Мира истиче који су путеви доступни у здравственом систему.
„Постоји неколико улаза у здравствени систем. Најхитнији је позив броја три нуле -Triple Zero (000) за хитну помоћ. То треба урадити ако сте заиста забринути да ваше дете одмах треба помоћ – ако тешко дише, има лошу боју коже, престало је да дише, није свесно или има напад.“
У том случају, др О’Мира саветује да одмах позовете 000, јер дете можда захтева хитну интервенцију.
Хитна помоћ је одговарајуће место ако је потребна бржа интервенција.
„Можете проверити да ли је доступан ваш лекар опште праксе или клиника за хитну негу. То је добра опција ако дете има блаже проблеме са дисањем, слабију боју коже, пије мање него иначе, мање је активно – а ви желите да га неко погледа ускоро. Ако пак мислите да није хитно, али ипак нешто није у реду, и желите да га неко погледа данас или сутра, онда су породична медицина или ургентни центри добре опције.“
If you are worried about your child and need help immediately call Triple Zero for an ambulance. Credit: kali9/Getty Images
Шта се дешава када стигнете у хитну помоћ?
Тада почиње тријажа – почетна процена стања пацијената како би се утврдило ко захтева хитнију помоћ.
Памела Болд (Pamela Bold), главна сестра у хитном одељењу Дечије болнице у Вестмиду (Children's Hospital's Emergency Department at Westmead), објашњава:
„Медицинска сестра на тријажи брзо прегледа ваше дете и процени хитност ситуације. На основу тога дете добија одређену тријажну категорију. Најкритичнији пацијенти се збрињавају први, а мање хитни пацијенти се виђају у одговарајуће време.“
Тријажа зависи од озбиљности потенцијално по живот опасних стања, што варира у зависности од конкретне болести или повреде.
Ако можете, пре доласка у хитну, припремите основне податке о детету.
„Када долазите у наше хитно одељење, веома ценимо када родитељи имају спремну Medicare картицу, здравствене податке, адресу и број телефона како бисмо могли да их контактирамо по потреби.“
Подаци о здрављу детета могу укључивати алергије, лекове које користи, хроничне болести, симптоме, када су почели, шта их погоршава и које сте терапије већ покушали.
Др О’Мира објашњава шта се дешава када је ваше дете следеће на реду.
„Прегледаће га други лекари, сестре и специјализоване медицинске сестре. Они ће детаљније саслушати вашу причу, обавити преглед и одлучити да ли су потребне додатне анализе попут тестова крви или рендгена, и провериће како дете реагује на терапију.“
Да ли треба да платим хитну негу?
У Аустралији су посете одељењима за хитне случајеве у јавним болницама бесплатне за власнике Medicare картица.
Међутим, ако посетите одељење за хитне случајеве у приватној болници, мораћете да платите услугу.
Услуге хитне помоћи такође обично подлежу трошковима у већини држава, а цене варирају у зависности од тога где се налазите. Неке особе, као што су власници картица за повластице или они са приватним здравственим осигурањем, могу бити ослобођене ових трошкова.
Your child's health details can include allergies, medications, and pre-existing conditions. Credit: ozgurcankaya/Getty Images
Савети за родитеље и накнадна нега
Дете може бити задржано на посматрању, пре него што се донесе одлука о даљој нези.
Већина деце иде кући након посете хитној, али нека се морају задржати у болници на дужи третман.
Ако стање вашег детета није хитније од других, може се десити да ћете чекати дуже.
На крају посете, требало би да знате неколико кључних ствари о здрављу вашег детета.
„Требало би да знате шта мислимо да није у реду са вашим дететом, односно дијагнозу. Требало би да знате шта да очекујете код куће, шта су знаци за забринутост и када потражити поново помоћ. Такође, како да управљате болом, температуром и уносом течности", каже др О’Мира.
Додаје и да особље треба да вам објасни лекове и третмане – њихово дејство и могуће нуспојаве.
Добићете и смернице о томе коме да се обратите за даљу негу након изласка из хитне.
„Идеално, не само да причамо о овоме са вама, већ вам дамо и писана упутства у информативним листовима – по могућству и на језику који преферирате. Такође ћемо информисати вашег редовног лекара, тако што ћемо му послати извештај или вам га дати да га сами однесете.“
If your child's case is less urgent than others in the emergency department, you might face a longer wait time. Source: iStockphoto / chameleonseye/Getty Images
Сада знате шта да очекујете ако морате ићи у хитну помоћ – али можете и научити енглеске речи и изразе који се користе у тим ситуацијама.
Послушајте 85. епизоду подкаста SBS Learn English како бисте побољшали знање енглеског и осећали се сигурније у комуникацији са болничким особљем.
Thanks to the Sydney Children's Hospitals Network for suggesting this topic. Factsheets (in several languages) and further information is available on the SCHN website.
Subscribe or follow the Australia Explained podcast for more valuable information and tips about settling into your new life in Australia.
Do you have any questions or topic ideas? Send us an email to australiaexplained@sbs.com.au
