Кључне информације
- Thousands of Indigenous children were force from their families and into white society.Хиљаде деце аутохтоних народа је присилно одведено из њихових породица у бело друштво.
- Ова уклањања су изазвала дубоку, трајну трауму која се преносила кроз генерације.
- Заједнице се опорављају кроз поновно културно повезивање и програме подршке.
- Образовање и национално признање су кључни за исцељење.
Упозорење: Ова епизода садржи узнемирујући материјал, укључујући помињање трауме, одвајања деце од родитеља, као и помињање преминулих припадника абориџинских народа и народа са острва из Торесовог мореуза.
From 1910 until the 1970s, thousands of Aboriginal and Torres Strait Islander children were systematically removed from their homes under official government policies. These children were placed in institutions or fostered by non-Indigenous families.
Од 1910. па чак и до 1970-их, хиљаде абориџинске и деце становника острва из Торесовог мореуза било јена силу одузето од својих породица, отргнуто заједница и од земље.
Према тадашњим владиним политичким смерницама, та деца су смештана у институције или у неиндигене породице, често преко цркава, добротворних установа и државних тела.
Тврђено је да ће деци Првих нација бити боље ако их васпита белачко друштво.
Зашто су деца одвођена?
Шенон Додсон (Shannan Dodson) је жена народа Јавуру [Yawuru, Broome] (подручје Брума) и извршна директорка Фондације за исцељење (Healing Foundation), националне организације Абориџина и народа из Торесовог мореуза која се бави траумама због принудног одвајања.
„Оно што слама срце кад су у питању Украдене генерације је што је на десетине хиљада деце одузето, и то углавном са циљем да се асимилују у неабориџинску културу. Циљ је био да се одвоје од породица, културе, заједница, језика. Многа та деца су трпела злостављање и многа више никада нису видела своје породице.“
Деца су намерно бирана јер су била лакша за индоктринацију и склонија да одбаце своју културу
„Чули смо приче да су породицама говорили да им је дете умрло, а деци да их родитељи не желе. То је био веома мучан период који је трајао деценијама за многе абориџинске и породице острвљана из Торесовог мореуза.“
Због ограничених и недоследних евиденција, тешко је тачно одредити колико је деце одузето. Процене говоре да је и -до једно од троје- абориџинске деце било одузето.
Сигурно је да су све заједнице биле дубоко погођене — и ожиљци остају.
CANBERRA, AUSTRALIA - FEBRUARY 13: Members of Australia's Stolen Generation react as they listen to Australian Prime Minister Kevin Rudd deliver an apolgy to indigenous people for past treatment on February 13, 2008 in Canberra, Australia. The apology was directed at tens of thousands of Aborigines who were forcibly taken from their families as children under now abandoned assimilation policies. (Photo by Mark Baker-Pool/Getty Images) Credit: Pool/Getty Images
Где су деца одлазила?
Многа деца су одвођена у институције које су водиле држава или црква, објашњава госпођа Додсон.
„Често су их називали ученичким домовима или центрима за обуку, где су деца била подвргнута екстремној дисциплини. Била су лишена идентитета и додељивана су им нова имена, језик и религија."
Браћа и сестре су често раздвајани, а неке институције су примале само бебе.
Тај разоран утицај на децу одразио се и на породице и заједнице.
Тетка Лорејн Питерс (Aunty Lorraine Peeters) је жена из народа Гамиларои и Валиван (Gamilaroi and Wailwan), која је 1943, са четири године, послата у Дом за обуку абориџинских девојака у Кутамундри, Нови Јужни Велс (Cootamundra Domestic Training Home for Aboriginal Girls in NSW.). Њена два брата су отишла у злогласни Дом за обуку дечака Кинчела (Kinchela Aboriginal Boys' Training Home).
По доласку, тетка Лорејн је изгубила свој идентитет. Каже да су девојке добијале кревет, посао и религију.
„Казна је следила аутоматски ако заборавиш да будеш бео. Наш мото је био: бити белац, говорити као белац, облачити се као белац и понашати се као белац... док нам нису испрали мозак да је црно лоше. Није нам било дозвољено да причамо о томе да смо Абориџини. Као четворогодишњаци смо брзо заборављали своје начине и усвајали белачке. Казне су биле стравичне“, присећа се она.
„Нисмо могли ни да причамо о томе да смо Абориџини. А то можете схватити као да је четворогодишњаку испрани мозак. Убрзо заборавите абориџинске обичаје и научите белачке обичаје. А кажњавање је било ужасну на тим местима.“
Наредних десет година, тетка Лорејн је обучавана да буде кућна помоћница белим породицама.
Данас она представља снажан глас преживелих и оснивачица је програма Марумали (Marumali Program), иницијативе за исцељење, намењене онима који су прошли кроз принудно одвајање од породица.
Shannan Dodson CEO Healing Foundation
Шта је међугенерацијска траума?
Траума коју су доживела деца, породице и заједнице наставља да одјекује кроз генерације.
Данас постоје млади људи који не знају ко су, одакле долазе или зашто се понашају онако како се понашају, каже тетка Лорејн.
„То је зачарани круг. Ако га не прекинемо у нашим породицама, наставиће се. Замислите оне преживеле који немају подршку, ни смернице за своју децу.“
Због историјског недостатка подршке, траума се несвесно преносила на децу кроз бол који су осећали родитељи и баке и деке.
То се назива генерацијска траума, објашњава Шенон Додсон.
„Преживели нам причају о својој деци. Пошто нису одрастали у окружењу у којем је владала љубав и подршка, било им је тешко да и сами буду добри родитељи. Неки признају да су због сопствене трауме, ту своју трауму нажалост пренели на своју децу. Тај циклус се онда наставља и на унуке и праунуке. Зато то зовемо генерацијска траума.“
Симптоми се виде у великој стопи распада породица, насиља, затварања, самоубистава и злоупотребе дрога и алкохола.
Али заједнице данас раде на прекиду тог циклуса, путем исцељења.
A vital component of healing is education—ensuring that all Australians understand the truth about the Stolen Generations. Credit: davidf/Getty Images
Како изгледа опоравак од трауме?
„Мислим да исцељење изгледа различито за свакога, али знамо да преживели морају сами одредити како оно изгледа. Велики део тога чини припадност, повезаност и истина у процесу образовања", каже Шенан Додсон.
Исцељење значи обнову породичних структура и јаких заједница. Такође значи враћање осећаја идентитета и поноса.
„Поновно повезивање с културом, земљом и језиком је велики део процеса исцељења за многе преживеле и њихове породице. Мислим да многи ваши слушаоци разумеју колико је важно осећати припадност и бити повезан с људима и местом.“
Преживели такође желе да поделе своја искуства и говоре слободно о историјским неправдама.
Корпорација Coota Girls основана је 2013. године од стране бивших штићеница Дома, са циљем да се бави комплексним потребама исцељења Украдених генерација.
Тетка Лорејн ради са другим преживелима. Каже: "Ако сте повређени заједно — лечите се заједно".
Intergenerational Trauma Animation, The Healing Foundation
This video contains the voice of a deceased person.
Образовање и казивање истине
Други важан аспект је образовање – да сви Аустралијанци схвате историјске неправде, каже тетка Лорејн.
„Са друге стране, волела бих да неабориџински људи дају својој деци прилику да уче праву историју ове земље и да растуре те системе и почну испочетка, јер политике које се воде у вези са нама су заиста расистичке, базиране на расизму.“
Leilla Wenberg, a member of the Stolen Generation removed from her parents car at 6 months of age, holds a candle during a National Sorry Day commemorative event at the Royal Prince Alfred Hospital on May 26, 2009 in Sydney, Australia. National Sorry Day has been held annually on May 26 since 1998 to acknowledge the wrongs that were done to indigenous families of the stolen generation. Credit: Sergio Dionisio/Getty Images
Шта је сада са преживелима Украдених генерација?
Историјски тренутак је био 2008. године, када је тадашњи премијер Кевин Рад ( Kevin Rudd) изрекао дугоочекивано извињење Украденим генерацијама, њиховим потомцима и породицама.
Након тога, успостављене су разне иницијативе, укључујући и оснивање Фондације за исцељење, Healing Foundation.
Преживели и њихове породице требалу стљалну подршку каже Шенон Додсон.
„Наша организација се залаже за национални пакет исцељења, како би се осигурала правда за преостале преживеле пре него што нас још већи број припадника Украдене генерације напусти.“
Фондација такође позива на информисану негу старијих особа, као и подршку специјализованим службама за преживеле.
Право исцељење захтева да цела Аустралија слуша и помаже преживелима да испричају своје приче.
READ MORE
What is Closing the Gap?
