У новом извештају који су недавно објавили Центар за људска права и Витламов институт анализирано је како су покушаји стварања таквог закона током протеклих пет деценија наишли на политичко противљење и низ дезинформација.
Стручњаци за законе о људским правима сматрају да је сада добра прилика да се то промени и позивају владу да донесе тај закон на савезном нивоу.
Аустралија, за разлику од рецимо Новог Зеланда и Велике Британије, нема национални Закон о људским правима.
Постоје имплицитна права заштићена Уставом; и постоје савезни закони против дискриминације.
С друге стране, на нивоу држава и територија постоје самостални закони о људским правима - на пример у Викторији, Квинсленду и Територији главног града.
Намеће се питање зашто онда Аустралија није донела свеобухватан закон о људским правима и на савезном нивоу?
Овим питањем бавили су се стручњаци из Центра за људска права и Витламовог института, у извештају који је објављен почетком седмице.
У извештај се наводи да је у протеклих пет деценија постојала растућа јавна подршка доношењу савезног закона о људским правима.
Коаутор извештаја, професорка Азадех Дастјари са Универзитета Западни Сиднеј, објашњава да се током времена формирало снажно политичко противљење оваквим напорима, засновано на нетачним информацијама.
Дастјари каже да постоји кампања која покушава да представи закон о људским правима као веома радикалан, опасан, па чак и зао чин који је претња демократији.
"Истина је заправо сасвим другачија. Аустралија је једина либерална демократија на свету у којој заштита људских права није уграђена у устав – или у национални закон о људским правима“, нагласила је Дастјари.
Прошле, 2024. године, Заједнички парламентарни одбор за људска права објавио је извештај о оквиру људских права у Аустралији, у којем је прва препорука била да се успостави закон на федералном нивоу.
Професорка Дастјари наглашава да ова идеја има огромну подршку јавности.
„Мислим да људи виде шта се дешава широм света са ерозијом права. И схватају да морамо да успоставимо мере заштите, каже Дастјари. Она додаје да нешто можда још увек функционише данас, али да је важно обезбедити да функционише и у будућности и да наша права буду заштићена. Тренутно имамо велико поверење у добру вољу политичара да заштите наша права, али шта ако сутра ту заштиту више не будемо имали?“
За то време, извршна директорка Центра за људска права, Кејтлин Рајгер, каже да постоји све хитнија потреба за Законом о људским правима.
Рајгер каже и да би се увођењем Закона о људским правима такође створила могућност за боље решавање не само актуелних проблема већ и оних који ће се појавити у будућности.
„Закон поставља темеље за све остале дискусије, било да се ради о верској или расној дискриминацији, праву на здравље, приступу одговарајућем становању... Све то је обухваћено Законом о људским правима. Дакле, сада је савршена прилика за његово доношење... Консултације су већ обављене и у великој мери постоји јавна подршка. Закон о људским правима био би само следећи корак", истакла је директорка Центра за људска права.
