Полагањем венаца обележена 81. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату

Поводом 20. октобра – Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, јуче су положени венци на Спомен – гробље ослободилаца Београда 1944. године и на Споменик погинулим совјетским ратним ветеранимa на Авали. Венце на Гробље ослободилаца Београда у Другом светском рату су положили министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, министар одбране Братислав Гашић, министар задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић и делегација Града Москве, представници Војске Србије, СУБНОР-а Србије, СУБНОР-а Београда, амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, Казахстана, Јерменије и Грузије.

Поводом 20. октобра – Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, данас су положени венци на Спомен – гробље ослободилаца Београда 1944. године. Поводом 20. октобра – Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, данас су положени венци на Спомен – гробље ослободилаца Београда 1944. Photo Grad Vozdovac https://vozdovac.rs

For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here.

Након завршетка церемоније на главном платоу Гробља ослободилаца, председница Градске општине Вождовац Бојана Јакшић положила је, у присуству чланова Већа, ружу на Споменик „Вечна ватра” и Споменик црвеноармејцу.

vozdovac.rs

Београд је у Другом светском рату ослобођен 20. октобра 1944. после три године и седам месеци немачке окупације.

Снаге совјетске армије, уз помоћ снага Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), ослободиле су Београд током Београдске операције, а након вишедневних тешких борби и уз бројне жртве.

У депеши Пека Дапчевића описан је тај тренутак:

"Јутрос у осам на највишој згради Београда, палати Албанији, развила се велика наша застава, знак да је главни град ослобођен. Нешто касније на Калемегдану су се срели командант руских јединица које су узеле учешће у ослобођењу Београда, генерал лајтнант Хуков и командант нашег Првог корпуса генерал лајтнант Пеко Дапчевић. Генерал Хуков је загрлио генерала Дапчевића. Од радости су сузе пошле на очи.

За то време руски тенкови, наша и руска пешадија брзо су прешле мост и кренуле ка Земуну.

У борбама за Београд наше јединице, не рачунајући Црвену армију, према првим подацима убиле су 15.470 Немаца и 2.900 заробиле.

Пеко"

Архивски снимак од 20. октобра 1944. у коме Радио Москва јавља – Београд је ослобођен.

Операција ослобађања Београда почела је 12. и трајала до 20. октобра 1944. године, а према подацима, у њој су погинула 2.944 припадника НОВЈ и 961 борац Црвене армије.

Београдска операција била је једна од кључних, ако не и најважнија војна акција на простору окупиране Југославије у Другом светском рату.

Спомен-гробље ослободиоцима Београда, насупрот Новог гробља, отворено је 20. октобра 1954. на десетогодишњицу ослобођења града.

За испољену храброст у борбама за ослобођење Београда Президијум АВНОЈ-а одликовао је 794 борца и официра НОВЈ-а и преко 2.000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије. Орденима и медаљама СССР одликовано је 300 бораца и старешина НОВЈ-а.

Јединице Црвене армије које су учествовале у Београдској операцији добиле су назив „београдске“, а указом Президијума Врховног совјета СССР „да би се овековечила успомена на крвљу запечаћено братство совјетских и југословенских народа у борби против заједничког непријатеља“ – установљена је медаља За ослобођење Београда.