Шведска краљевска академија у саопштењу је навела да је награда додељена „за бескомпромисни и страствени прикази ефеката колонијализма“.
Седамдесеттрогодишњи Гурна је рођен у Занзибару, у Танзанији 1948. године, али се као млад преселио у Енглеску.
Радио је као професор енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту, до недавног одласка у пензију.
Гурна је после Волеа Сојинке (1986) први црни афрички писац који је освојио Нобелову награду за књижевност.
Написао је 10 романа, од којих се многи фокусирају на искуство избеглица.
Његов роман „Рај“ (Парадисе) из 1994, који је испричао причу о дечаку који је одрастао у Танзанији почетком 20. века, освојио је Букерову награду и означава његов пробој као писца.
„Његова посвећеност истини и одбојност према поједностављивању ствари су упечатљиви", наводи се у саопштењу Нобеловог комитета за књижевност.
„Његови романи одступају од стереотипних описа и отварају нам погледе ка културулошкој разноликости Источне Африке која је непознате за људе у другим деловима света. Ликови се налазе у провалији између култура и континената, између живота који је постојао и живота у настајању. То је несигурно стање које се никада не може решити“, додаје се у образложењу Комитета за доделу Нобелове награде за књижевност.
Међу досадашњим добитницима за књижевност су великани попут Ернеста Хемингвеја, Габријела Гарсије Маркеса, Пабла Неруде, Иве Андрића, Харолда Пинтера, Јуџина и О'Нила и Рабиндраната Тагореа.
Бивши британски премијер Винстон Черчил добио је награду за мемоаре, Бертранд Расел за филозофију, а Боб Дилан за стихове.
Прошлогодишњу награду освојила је америчка песникиња Луиз Глик.
Сезона доделе Нобелових награда је почела у понедељак саопштавањем добитника Нобелове награде за медицину. Овогодишњи добитници су амерички научници Дејвид Џулијус и Ардем Патапутијан за открића рецептора температуре и додира.
У уторак је саопштен добитник Нобелове награде за физику: Сукуро Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи који су награђени су „за револуционарни допринос разумевању сложених физичких система“.
У среду је Нобелова награда за хемију додељена немачком научнику Бенџамину Листу и шкотском научнику Дејвиду Макмилану „за развој асиметричне органокатализе“.
Нобелове награде постоје захваљујући завештању шведског научника и индустријалца Алфреда Нобела, проналазача динамита, који је желео да се из његовог фонда сваке године издваја новац за допринос човечанству.
Церемонија уручења награда увек се организује на дан смрти Алфреда Нобела, 10. децембра.
