TРАНСКРИПТ
Центар за студије Сједињених Држава на Универзитету у Сиднеју бави се истраживањем америчке спољне политике и њеног утицаја на Аустралију.
Овај центар је другу годину заредом спровео истраживање јавног мњења у Аустралији и Сједињеним Државама о спољној политици ове две земље према Кини.
Ове године у то истраживање је укључено и јапанско становништво како би се добила шира визија.
Џаред Мондшејн (Jared Mondschein) је директор за истраживачке пројекте на Институту и један од аутора извештаја о резултатима истраживања.
"Анкетирали смо хиљаду људи у Аустралији, хиљаду људи у Сједињеним Државама, хиљаду људи у Јапану о томе шта мисле о стратешкој конкуренцији, али и шта желе од ње. Знате, у оквиру многих анкета људе би питали: да ли вам се свиђа ова земља, зар вам се ова земља не свиђа... Међутим оно што ми покушавамо да урадимо у оквиру наших анкета јесте да сагледамо ствари мало дубље."
Џаред Мондшејн каже да први резултати извештаја показују да три земље деле сличан и растући замор према Кини.
„Људи у САД, Аустралији и Јапану виде Кину на веома сличан начин. Често, генерално говорећи, између 10 до 20 одсто њих исказује негативно расположење. И такође се генерално слажу са заједничким деловањем. Оно што желимо да постигнемо са нашим анкетама јесте да поставимо ствари на виши ниво. У смислу да питамо: 'Колико сте спремни да ставите своју кожу у игру? Где је граница ове сарадње?'"
Извештај открива да Аустралијанци генерално подржавају асертивну политику према Кини, понекад чак и више него што је то случај у друге две земље.
Утврђено је да Аустралијанци двоструко више него Јапанци подржавају америчко војно присуство у својој земљи, а само 17 одсто Аустралијанаца сматра да је америчка политика према Кини превише агресивна.
Четрдесет два процента Аустралијанаца верује да их АУКУС чини сигурнијим, наспрам 14 процената оних који верује супротно, док остали немају мишљење или мисле да то не чини битну разлику.
А пошто је 46 одсто оних који кажу да би Аустралија требало да војно брани Тајван у случају кинеске инвазије, Аустралијанци би заправо више подржали такав потез него Јапанци или Американци.
Викторија Купер (Victoria Cooper) је задужена за анализу добијених информација и такође је један од ко-аутора извештаја.
„Аустралијци су прилично суздржани према рату, ми не говоримо страствено о нашој спољној политици, немамо исту врсту поштовања према томе као људи у Сједињеним Државама. То је значи још нешто што смо сазнали, да су Аустралијанци спремнији да закораче војном чизмом ако Тајван буде нападнут, заједно са Сједињеним Државама."
Она међутим напомиње да ова противуречност говори мање о Аустралијанцима, а више о Американцима.
„Можда је то и нека врста сигнала америчког нагињања ка изолационизму и жеље да се фокусира на домаћа питања, на Трамповом језику то звучи као 'Америка на првом месту' а на Бајденовом језику то звучи као 'Спољна политика за средњу класу.'"
Многи налази студије читају се у оквиру предстојећих председничких избора у Сједињеним Државама.
Џеси Х. Ченг (Jassie H. Cheng) је истраживач-сарадник у Центру за Азију и глобализацију (Research Associate at the Centre on Asia and Globalisation (CAG)) на Факултету за јавну политику Ли Куан Ју (Lee Kuan Yew School of Public Policy) , и она коментарише извештај на свој начин.
„Једна од најважнијих тачака извештаја је утицај избора у САД 2024. на савез САД и Аустралије. Мислим да је прилично интересантно да 37 одсто аустралијских испитаника смарта да би Аустралија требало да напусти амерички савез ако се Трамп врати на власт следеће године“.
Студија показује да је однос према Трамповој спољној политици прилично негативан у Аустралији.
„У спољној политици, више трампизма би значило више изолационизма и много више једностраних одлука, зар не? Такође можемо видети да су крајње десничарски републиканци давали највећи отпор трансферу нуклеарних подморница."
Викторија Купер се слаже да се на тај начин гледа на Трампову спољну политику у Аустралији, а такође и у Јапану, али доводи у питање да ли је оваква перцепција заиста тачна.
„Посебно када се пореде Бајденов и Трампов други мандат, постоји нека врста отпора кад је у питању Трампов други мандат. Знате да је став према спољној политици према Кини двостраначки у САД, посебно кад је у питању Конгрес, начин на који је Конгрес успео да донесе многе законе на двопартијској основи, укључујући законе о инфраструктури, CHIPS act који омогућава већу домаћу производњу... Много тога је уоквирено у смислу конкурентности са Кином јер то има одјека и међу републиканацима и међу демократама у Конгресу."
Џаред Мондшејн је такође покушао да утврди да ли су људи спремни да се жртвују како би подржали политику конкурентности са Кином.
„Открили смо да 95 одсто људи у САД, Аустралији и Јапану, желе телефон који није произведен у Кини. Али онда смо питали који би телефон изабрали - онај који је произведен у Кини или онај који није произведен у Кини , а који је за 500 долара скупљи? У све три земље смо открили да је око две трећине испитаних спремно да плати 500 долара више за телефон који није произведен у Кини. Тако да ми то говори да постоји заинтересованост и спремност да људи, бар реторички, плате више у име овог стратешког такмичења“.
Студија показује да би трећина Аустралијанаца пристала да плаћа већи порез како би њихова војска била конкурентнија у односу на Кину, а у односу на то да се скоро половина противи, са упоредно сличним цифрама које долазе од америчких испитаника.
