ТРАНСКРИПТ:
1971. године, прва орбитална мисија на Марс променила је начин на који људи разумеју Марс.
Слике добијене током Насине мисије Маринер 9 указују да живот на Марсу није само научна фантастика.
На овом Насином архивском снимку, током конференције за новинаре први пут су се чули докази о леденим капама на Марсу.
„Наши подаци су доследни и указују да се поларна капа састоји од воденог леда, а вероватно не од чврстог Co2, у региону у близини рубне поларне капе. Поларни лед обезбеђује резервоар воде. Чврсти облак угљен-диоксида пружа заштиту од ултраљубичастог зрачења; регион свакако заслужује даље истраживање."
Сада, нова анализа података указује на то да дубоко испод површине Марса можда постоје експанзивни резервоари течне воде.
Вашан Рајт (Vashan Wright) је доцент са Океанографског института Скрипс Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу и предводи истраживање.
Господин Рајт каже да је разумевање кружења воде на Марсу кључно за разумевање еволуције саме планете.
„Проналажење воде у течном облику на Марсу је важно, јер вода утиче на скоро све када је у питању еволуција планете. На Марсу можемо да видимо циклус воде без присуства људи. Знамо да је вода кључни састојак за живот какав познајемо и то значи да је средина Марса потенцијално погодна за живот. Једноставно има доста тога да се утврди кад се зна где је вода отишла. Марс је некада изгледао као Земља, пре 3 милијарде година, а сада више није, суво је и пусто па је велико питање где је вода? Где је отишла? И зато је то откриће, да постоји у количинима које смо пронашли, заиста важно и узбудљиво."
Налази су засновани на компјутерском моделирању, као и на сеизмичким мерењима са Насине роботске сонде "Инсајт".
Сонда је завршила своју мисију 2022. након што је четири године провела мирно стојећи и слушајући сеизмички пулс Црвене планете.
Забележила је више од 1.300 земљотреса, ударе метеора који изазивају површинске потресе и брзину којом се сеизмички таласи шире, пре него што се искључила.
И у случају да сте се икада запитали како тачно "звучи" Марс, Насин ровер Персеверанце је са собом понео микрофон.
Дакле - како је мисија која је отишла на Марс да анализира потресе и сеизмичку активност открила колика је количина воде у океану на дубини преко 10 километара испод површине?
Глен Негл (Glen Nagle) из Организација за научна и индустријска истраживања Комонвелта (C-S-I-R-O) ради за Комуникациони комплекс дубоког свемира у Канбери као део Насиног истраживања дубоког свемира (NASA's Deep Space Network).
"Док те вибрације путују кроз планету, пролазе кроз различите медијуме, различите материјале који затим производе различиту фреквенцију на повратном пријемнику на свемирском броду. И ти сигнали изгледа указују на то да је око 10 до 20 километара испод површине Марса довољна количина воде, или затворена минералима, или као велики водоносник испод површине, довољно воде да потенцијално покрије цео Марс. Нешто испод око један или два километра воде.
Научници кажу да је вода највероватније процурила са површине планете пре више милијарди година, када је Марс имао реке и језера на својој површини.
Ово откриће не само да поставља додатна питања о томе да ли је живот икада или би икада могао постојати на Марсу, већ поставља и питање да ли живот постоји на Марсу управо сада.
Милијардер, бизнисмен и оснивач СпејсЕкса Елон Маск (SpaceX Elon Musk) се деценијама хвалио својим животним циљем да оде на Марс.
У говору одржаном 2017. године, Маск је публици рекао о својим плановима да колонизује Марс у наредних неколико деценија.
"Дакле, било је много сјајних напора Насе и других организација у раном истраживању Марса у циљу разумевања какав је Марс, где бисмо могли да слетимо, какав је састав атмосфере, где постоје залихе воде, односно воденог леда, и зато морамо да пређемо са ових раних истраживачких мисија на изградњу града."
Господин Негл каже да чак и ако живот постоји на Марсу, одржавање људског живота није тако једноставно.
„Већ деценијама знамо да је вода постојала на Марсу на његовој површини у облику река и језера, и океана и сланих мора. То увек даје могућност живота на тој планети. Али пре него што пошаљемо људе на Марс, крајње питање, на које треба да одговоримо је, има ли живота на тој планети, било на површини или испод ње, и да ли бисмо као људска бића могли да ризикујемо да тај живот уништимо сопственим клицама и болестима, или обрнуто, да ли тај живот има нешто са чиме ми не можемо да се носимо и може да нанесе штету свима нама. Тако да је велико питање на које треба да одговоримо о Црвеној планети повезано са њеном прошлошћу и настањивости, али и са њеним садашњим настањивањем и могућностима чак и микробног живота у свету као што је тај“.
