For more stories, interviews, and news from SBS SERBIAN, explore our podcast collection here: https://www.sbs.com.au/language/serbian/sr/collection/podcast/y11m5lyf3
Многи људи у Аустралији доживљавају ватру као претњу – што је и разумљиво, имајући у виду разорне пожаре током "црног лета" 2019–20. и недавне интензивне пожаре с краја 2024. године.
Али, припадници Првих нација су ватру користили миленијумима као моћно оруђе управо у борби против пожара. Контролисано паљење тла било је од суштинског значаја за управљање земљиштем, планирање одрживости и заштиту екосистема, укључујући и пожаре.
Абориџини традиционално користе ватру за паљење зарасле траве, корова, опалог сувог лишћа и других природних горива која се акумулирају на тлу током времена.
Кетрин Гунак , председница Абориџинске корпорације Ванамбал Гамбера, једна је од оних који данас предводе очување те традиције у Аустралији.
"Мој отац је сваке године говорио да се тло мора спаљивати да би после могли да се убиру плодови за исхрану. Култура спаљивања је традиција наших предака, начин живота. Они су користили ватру да поново оживе земљу, да донесу раст и зауставе шумске пожаре“, каже Кетрин Гунак.
Ова уобичајена пракса – позната као култура паљења тла или хладно сагоревање – није била у великој мери практикована од британске колонизације континента.
Истраживачи су установили да је то један од разлога зашто је Аустралија постала склонија пожарима и рањивија на деструктивне ватрене стихије.
„Стари људи знају да је важно спалити земљу да би била здрава“, каже Гунак.
Она је 2024. године била коаутор студије која је документовала како се ситуација с пожарима побољшала у забаченом региону северног Кимберлија у Западној Аустралији, као резултат поновног увођења обичајног спаљивања великих размера.
„Пратили смо последњих 10 година како бисмо зауставили шумске пожаре. Имали смо успона и падова, али сада смо се вратили на прави пут”, додаје Гунак.
Студија је открила како су четири групе традиционалних чувара земље успеле да ублаже пожаре, који су у претходном периоду разорно погађали овај предео тропске саване.
Ако се паљење тла показало као успешно, зашто се не примењује свуда?
Регион северног Кимберлија је једно од ретких места у Аустралији где су програми културе спаљивања, након враћања власништва над земљиштем традиционалним власницима, могли да се одвијају под руку с другим методима, прописаним од стране државних агенција.
Водећи аутор студије Том Виџиланте каже да је враћање власништва над земљом било "велика прекретница".
„То је означило да аутохтони народи имају права да управљају земљом на начин на који то желе," каже Виџиланте.
Тревор Хауард је национални менаџер за прописано спаљивање тла у Аустралијском савету за ватрогасне и хитне службе (АФАЦ). Он види аутохтоно управљање ватром у Кимберлију и ширем региону саване као „добар пример шта се може постићи и у другим деловима Аустралије“.
„Тај предео је апсолутно трансформисан у последњих 20 година. Имао је много интензивних пожара, а сада се много боље управља земљом и контролисаним паљењем ватре с ниским интензитетом у право доба године, постиже се напредак," каже Хауард, додајући да домородачки народи преводе процес кроз програме подржане од стране науке.
Али, Хауард упозорава да је оживљавање културе паљења још увек у фази развоја.
Како каже, колико ће свака држава и територија имати користи од тога, зависиће од њиховог ангажовања с традиционалним чуварима земље.
„Широм Аустралије имамо много староседелачких народа и сваки је привржен својој локалној земљи. Зато је потребно да свака државна и територијална агенција ради са тим групама како би разумела њихове тежње и потребе и да би их подржала у развоју пракси спаљивања на свој начин, у својој земљи," нагласио је Тревор Хауард.
За више корисних информација и савета о томе како да се лакше прилагодите свом животу у Аустралији, пратите наш подкаст Упознајмо Аустралију (Australia Explained).
Ако имате било каква питања или предлоге за теме, пошаљите нам имејл на australiaexplained@sbs.com.au.
