Одрастајући у породици у којој је отац био новинар, а мајка професор књижевности, докторка Драгана Буђевац, девојачко Димитријевић,волела је гимнастику и рукомет, ролере, бициклизам и екстремно пењање на стене.
Једну гимназијску годину провела је у Њујорку, стигла и да завршава музичку и школу за туристичке водиче. А онда су јој се, како каже, испунила две највеће животне жеље, да се уда за човека чије се презиме не завршава на „ић“ и да постане хирург.
Део је тима врхунских хирурга Клиничког центра у Нишу и специјалиста за хирургију и реконструктивну хирургију дојки, које су код жена иначе често нападнуте туморима и карциномом.
Поред сигурне хируршке руке, докторку Буђевац краси и дежурни осмех којим ублажава трауме својих пацијенткиња, за које се иначе и емотивно везује док заједно воде борбу са злоћудном болешћу и радују се успешном излечењу.
За хирургију се како каже дефинитивно определила када је видела како су хирурзи спасили живот њеном оцу Драгану, после тешке саобраћајне несреће коју је доживео.За себе у шали каже и да „воли да тера моду“, у чему је иначе добро прати и супруг Драган, угледни архитекта и универзитетски професор.
Са докторком Драганом Буђевац, не само о хиргији него и о стварима које лепши живот значе, разговарао је наш сарадник Милорад Додеровић.
