TРАНСКРИПТ
Све је почело као протестни марш јуна 1978. године, пропраћено хапшењем десетина учесника марша и полицијским насиљем.
Сада је то 17-дневни фестивал који кулминира парадом.
У Музеју аустралијске демократије кажу да Марди Грас сваке године доприноси са 30 милиона долара привреди града Сиднеја.
Извршни директор параде Марди Грас Гил Беквит (Mardi Gras CEO Gil Beckwith) каже да све то показује колико дуг пут је прешао тај догађај.
„Добили смо то признање од политичара, као и из других заједница, и то говори о томе колико смо важан део ткива Сиднеја и Аустралије, а мислим да смо се, посебно након Светске параде поноса у Сиднеју, заиста некако учврстили у ткиву Парада поноса широм света. Мислим да је то јако важно."
Ове године, више од сто плесних, музичких и позоришних догађаја одржава се широм града, славећи LGBTIQ+ заједницу.
Али сам крај фестивала је врхунац који сви ишчекују: суботња парада у улици Оксфорд у централном делу Сиднеја (Oxford Street in the CBD).
Организатори очекују 200 фестивалских покретних платформи, 12.000 учесника марша и 250.000 гледалаца.
Од зрелих старијих хомосексуалаца, аустралијских ветеринара Раинбов, Родитеља за Транс Иоутх Екуити, Молимо не заборавите нашу групу бескућника и
На покретним платформама појавиће се чланови различитих група међу којима су групе: Mature Aged Gays, Australian Rainbow Veterinarians, Parents for Trans Youth Equity, Please Don’t Forget Our Homeless group, што ће свакако одражавати веома различите аспекте људи који чине LGBTIQ+ популацију.
Годишња традиција је да такозвана група 'Dykes on Bikes' отвори параду, возећи се од Хајд парка у центру града до Мур парка.
Али да би се гламур и сјај осетили током парадне ноћи, мора се обавити огромна количина посла иза кулиса--у радионици Марди Грас.
Радионица запошљава 10 сталних, висококвалификованих радника, а ту је и армија волонтера са различитим талентима.
Лиз Картер (Liz Carter) је организовала активности у овој кошници у последњих девет година.
„Мислим да увек патимо од недостатка времена. У ствари ми имамо прилочно довољно времена али увек га одвлачи ниво детаља и ниво квалитета који желимо да уложимо. Сви су толико страствени у ономе што радимо и желимо да пренесемо нашу поруку, која је људима невероватно важна. То није само прослава, већ и оно што поручујемо људима и свету око нас, и зато је та порука дефинисана у најбољим квалитетом што је заиста веома важно."
Ипак, још увек постоје контроверзе око овогодишњег догађаја.
Чарли Марфи (Charlie Murphy), из групе Pride in Protest, критиковао је како је полиција водила истрагу о убиству пара у Сиднеју Џесија Берда и Луке Дејвиса (Jesse Baird, Luke Davies), а извињење комесара полиције НЈВ због истраживања LGBTIQ+ злочина из мржње између 1970. и 2010. не звучи уверљиво.
„После година кампање, полицији Новог Јужног Велса је сада је повучена позивница за учешће у Марди Грас паради. Али борба за безбедност и правду у нашој заједници се не завршава овде. Захтевамо тренутно разоружање и забрану употребе сваког ватреног оружја полицајцима Новог Јужног Велса, као и забрну тасера, бибер спреја, пендрека."
Одлука да се полицији забрани учешће у паради сада је поништена.
Одбор Марди Грас постигао је договор са полицијском комесарком Карен Веб (Karen Webb) да полицајци марширају - уколико не носе своје униформе.
Комесарка је рекла да је запрепашћена првобитном одлуком и да је посвећена наставку јачања односа између полиције и LGBTIQ+ заједнице.
„Овде се не бавимо злочином из мржње према хомосексуалцима. Ми се бавимо убиством у породици. И разочарана сам што је став који је одбор Марди Грас заузео по овом питању... Мислим да је овај пут више него било који други пут у нашем друштву, време је да се окупимо. Говоримо о инклузији. Говоримо о различитости, а искључити део те заједнице, мислим да шаље погрешну поруку."
Адвокати кажу да је постигнут велики напредак у последњих 50 година, од декриминализације, закона против дискриминације, правног признавања трансродних особа, укидања забране служења војног рока, представљања у парламенту, права на усвајање до легализације истополних бракова.
Гил Беквит (Gil Beckwith) каже да се на свакодневној основи пут до потпуне једнакости и даље не чини завршеним.
„Примам мејлове, стално примамо хомофобичне поруке које стижу на наше веб странице. Сваки дан, сваки дан се боримо против тога. Јаки смо. Отпорни смо. Радимо у нашој заједници. Могу само да замислим како се младе особе осећају или неко ко живи у предграђу, мора да се осећају ужасно. Имам 60. Не осећам се ужасно. Шта год да неко каже, то ми је већ речено, али видим да младе људе са којима радим то исцрпљује и одузима им животну радост."
Али каже да Марди Грас у Сиднеју остаје релевантна и моћна годишња порука- за LGBTIQ+ заједницу.
„За нас је заиста важно да пошаљемо ту поруку људима да смо овде. Нисмо другачији. Волимо, живимо, плачемо, смејемо се као и сви други, а само желимо да будемо слављени и загрљени. и прихваћени такви какви јесмо. То је заиста, заиста важно."
