О заиста дирљивој књизи „И сиромашни имају сан“ и новим идејама за помоћ јединственој установи „Мара“, о скорим промоцијама у Београду и широм Србије, а затим и на октобарском великом Сајму књига у Београду, са Јованом Милићем разговарао је наш сарадник Милорад Додеровић.
Турбулентна економска транзиција са почетка новог века донела је нишком дечаку Јовану Милићу породични очај и сиромаштво. Родитељи су остали без посла и често је одлазио у школу гладан, без доручка, са поцепаним фармеркама и патикама. Успут га је из оближње пекаре омамљивао мирис чувених нишких „чаија“ и другог пецива, али Јован није имао пара да их купи.
Уместо да дели свакодневне радости својих вршњака,он је више гладан него сит своју сиротињу прекраћивао учењем и читањем књига и никада се није одрицао својих снова. Средњу школу завршио је као један од најбољих ученика у историји нишке Машинске школе „Милутин Миланковић“, издвајајући се од осталих по скромности, знању, идејама и иницијативама. Најмлађи је добитник највишег признања града Ниша, Награде „11.јануар“ и добитник престижног признања „Youth Heroes“.
Са својим друговима у школи био један од оснивача ученичке компаније која је почела да прозводи абориџинске бумеранге, а Јован је добио прилику да ту компанију представи као један од најмлађих учесника традиционалног годишњег Саветовања економиста Србије на Копаонику, „Бизнис форума“ или „Српског Давоса“ како га још зову.
Његова бивша школа је већ шест година домаћин Балканског такмичења у бацању бумеранга званог „Бумеран-фест“ уз несебичну помоћ и покровитељство аустралијске амбасаде у Београду. У међувремену, сиромашни дечак никада није престао да сања своје снове. Основао је Хуманитарну организацију за помоћ сиромашнима „Нађи Раула“ и сада је успешан студент Машинског факултета који око себе окупља велики број истомишљеника.
Први новчани износ који је добио уз једно од великог броја награда и признања које је у међувремену освојио , потрошио је тако што је основце у неколико изузетно сиромашних породица обрадовао куповином књига, школског прибора,одеће и обуће.Да имају оно што он у њиховим годинама није могао да има.Јован иначе окупља најталентованије вршњаке који у јавности промовишу идеју да млади талентовани људи не треба да из Србије беже у свет већ да остају у домовини и помогну јој да се економски препороди и постане добро место за живот.
Прошле среде у великој свечаној сали Универзитета у Нишу Јован Милић је организовао промоцију своје књиге чији је наслов „И сиромашни имају сан“ , а поднаслов „Прича о нама какви јесмо. Прича о нама какви треба да будемо“.
Власник београдске издавачке куће „Урбан-арт“ књижевница Тамар Кушан добро је разумела дубину и тежину Јованог рукописа и прихватила да буде издавач. А Јован је поручио да ће сав приход од продаје књиге поклонити нишкој Установи“Мара“ која брине о деци ометеној у развоју.
