„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада“.
Ове речи које је у 19. веку забележио реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић сликовито дочаравају колики је значај неговања и очувања језика за сваки народ и за сваког појединца на свету.
Љубав према матерњем језику и његовом богатству треба свакодневно гајити кроз говор, читање и писање, а данашњи дан, 21. фебруар, означен је у међународном календару као дан посвећен језицима порекла и њиховој немерљивој вредности.
Међународни дан матерњег језика установио је Унеско 1999. године, а три године касније ову иницијативу специјалном резолуцијом подржала је Генерална скупштина Уједињених нација, позивајући затим и државе чланице „да промовишу очување и заштиту свих језика које користе народи света“.
Истом резолуцијом, Генерална скупштина УН-а је 2008. прогласила Међународном годином језика, како би промовисала јединство у разноликости и међународном разумевању, кроз вишејезичност и мултикултурализам.
У свету се говори више од 7.000 различитих језика, међу којима и српски, који је познат као језик богат дијалектима. Званични и прецизни подаци о томе колико људи у свету говори српски не постоје, али се сматра да нас има више од 12 милиона.
Колико је очување матерњег језика нарочито важно у дијаспори, питали смо др Милену Илишевић, предавача на Универзитету Западног Сиднеја и наставницу српског језика у школи Вук Караџић при Саборном храму Светог Георгија у сиднејској Кабрамати.
Разговор са др Илишевић и више детаља о историјату Међународног дана матерњег језика послушајте у нашем подкасту.
