За многе мигранте, без обзира кад су дошли, могућност да се враћају редовно у земљу порекла и одржавају породичне везе је безрезерван услов иза одлуке да се преселе у Аустралију.
У разговору за програм на италијанском језику СБС Радија Стефаниа Паолини, редовни професор социјалне и интеркултурне психологије на Универзитету у Њукаслу подвлачи како су у фази значајне транзиције у животу, даљина и изолованост изражени посебно у случају склапања бракова, трудноће, болести, смрти. "То су све врло комплексни фактори и догађаји са којима људи не би требало да се суочавају сами."
"Чак и најсрећнији догађаји, као што су свадбе или ишчекивање детета имају стресне факторе и подршка вољених постаје посебно важна, како би се ови моменти проживели са срећном конотацијом. Ако подршка недостаје, на површину испливавају фактори стреса."
Стефаниа Паолини додаје да је осећање искључености појачано и догађајима који подцртавају разлике у културном сентименту.
"Највећа неугодност је када су наша очекивања најјача. Базирано на психолошкој литератури о издржљивости и отворености према променама, на пример, сазнавање датума о могућем путовању може да ублажи осећање безнађа. Што је лакше рећи него урадитити", каже Паолини.
Погледајте оригиналан прилог у склопу којег је интервју са професорком Паолини, на италијанском.
La psicologia dei confini chiusi - 1 La "cecità" alle differenze
Од марта прошле године 156 хиљада аустралисјких држављана или носилаца виза са сталним боравком добило је изузеће за напуштање замље, према подацима Пограничне службе Аустралије.
У априлу је 65,100 људи напустило Аустралију, што је највећи број на месечном нивоу откако је пандемија почела, према подацима Аустралијског бироа за статистику.
Међу онима који одлазе су образовани мигранти што Аустралија не може себи да допусти- да изгуби стручњаке, упозоравају економски аналитичари.
Откако је Аустралија затворила границе, више од 100 хиљада људи је аплицирало за изузеће својих родитеља који живе у иностранству, да могу да уђу у земљу. Огромна већина апликација је одбијена.
Супружници, де - факто партнери, малолетна деца и легални старатељи аустралијских дражављана, као и они који имају визе за стални боравак, могу да уђу у земљу али не и родитељи, пошто се не налазе на званичној листи чланова најуже пордице.
Због тога велики број људи одлучује да се једноставно исели из Аустралије и врати у земљу порекла али има и оних који то себи не могу да приуште због тренутних услова у којима се налазе.
Трентна дефиниција најуже породице се доводи у питање и у петицији која је предата федералној влади у уторак, са 70,000 потписа а број оних који траже промену дефиниције стално расте.
Иако признају да је породицама које имају фамилије у иностранству тешко, Погранична служба Аустралије саопштила је да нема тренутно у плану да укључи дитеље у листу најужих чланова породице у сврху путовања.
Мирни протести су планирани у јулу како би влада обратила пажњу и препознала потребу да се родитељи унесу у листу, и да се породице коначно уједине
