ТРАНСКРИПТ
Баланс је кључ овогодишњег федералног буџета.
Широм земље, људи се боре да саставе крај с крајем, док инфлација утиче на раст цена.
Буџет има за циљ да циљано обезбеди олакшање уз минималну потрошњу, уз олакшице на рачунима за енергију и измене у трећој фази смањења пореза, као главне мере трошкова живота.
Од 1. јула, више од десет милиона домаћинстава ће ове године добити попуст од 300 долара на рачуне за енергију, док ће мала предузећа која испуњавају услове добити 325 долара у истом периоду.
Влада очекује да ће ово смањити укупну инфлацију за пола процентног поена, а да притом неће допринети ширим инфлаторним притисцима.
Опозициони благајник Енгус Тејлор (Angus Taylor) каже да то не решава основни узрок проблема.
"То је лепљење фластера на прострелну рану. Сведоци смо огромног смањења животног стандарда Аустралијанаца, седам и по одсто, под лабуристима. Овај буџет показује да се то неће променити, сад кад су прилепили фластер и кад је то сва помоћ коју сте добили. Прилепите га и будите задовољни. "
Промене у трећој фази смањења пореза донеће додатне приходе у овој финансијској години а биће близу неутралног прихода у наредних пет година.
Трећа фаза смањења пореза била је последњи корак у пореској реформи коју је покренула бивша коалициона влада, укидајући пореске разреде и опорезивање прихода између 45.000 и 200.000 долара по стопи од 30 одсто.
Нови план проширује смањење на постојеће пореске разреде, смањујући разред од 32,5 на 30 процената и повећавајући прагове за пореске разреде.
Хелен Дали-Фишер (Helen Dalley-Fisher) из Алијансе за равноправност каже да ће од ових пореских резова користи имати жене.
„Веома смо задовољни да видимо смањење пореза у трећој фази у модификованом облику, што значи да ће више тих бенефиција ићи женама, посебно женама са нижим примањима, које те пореске олакшице иначе не би добиле. Забринути смо да су неке олакшице за трошкове живота у овом буџету лоше циљане. У смислу да су жене тенденцијом у нижим до средњим квантилима прихода, а ипак не видимо стварни фокус у додљивању олакшица за трпошкове живота овим групацијама."
Буџет обезбеђује скоро две милијарде долара у наредних пет година за повећање максималних стопа помоћи за ренту (Commonwealth Rent Assistance)— за додатних 10 процената, поврх 15 процената објављених прошлог септембра.
Буџет проширује више стопе исплата за тражиоце посла (JobSeeker payments)— на појединачне примаоце за које је процењено да имају делимичну радну способност, али нема промена у основној стопи исплата JobSeeker, осим индексације.
Нгаире Богеман (Ngaire Bogemann), председник Националног удружења студената (National Union of Students), каже да је разочаравајуће што основна стопа исплата није повећана.
„Вечерас је влада јасно препознала да су озбиљност трошкова живота и стамбене кризе захтевали повећање помоћи за изнајмљивање. Па зашто су онда превидели очајничку потребу да истовремено повећају друге облике владиних новчаних помоћи, као што је додатак за младе? То једноставно нема смисла. Како може имати смисла када нам студенти сваке недеље причају ужасне приче—како прескачу оброке или да су остали без основних ствари за живот, јер додатак за младе од 43 долара дневно одговара нивоу испод границе сиромаштва."
Влада настоји да високо образовање учини доступнијим.
Промене у универзитетском сектору имају за циљ да побољшају доступност, док ће кредити за високо образовање бити јефтинији— три милијарде долара студентског дуга ће бити избрисано, јер је стопа индексације за Програм зајмова за високо образовање (Higher Education Loan Program) везана за индекс потрошачких цена или индекс цена зарада, који год је нижи.
Студенти који се припремају да буду медицински техничари, бабице и социјални радници, примаће 319,50 долара недељно од јула следеће године, док су на обавезној плаћеној пракси, која је део њиховог универзитетског програма.
Госпођа Богеман каже да су те мере корак ка циљу да образовање постане приступачније.
„Кроз вечерашњи федерални буџет, влада је показала да је свесна да 1,2 милиона студената у Аустралији пролази кроз тешкоће. Најава владе која се тиче студентских зајмова (HECS) и већег броја места на високообразовним установама је почетак пута ка томе да универзитетско и TAFE образовање буду доступни свим студентима, што поздрављамо."
Федерални благајник Џим Чалмерс (Jim Chalmers) каже да ће светска посвећеност смањењу издувних гасова на нулу до 2050. захтевати масивну трансформацију глобалне економије која није виђена од Индустријске револуције.
Он каже да агенда федералне владе под називом Будућност произведена у Аустралији (The Future Made in Australia), вредна 23 милијарде долара, има за циљ да се позабави главним структурним и стратешким изазовима са којима се аустралијска привреда суочава и да учини Аустралију главним играчем у тој трансфорамцији.
Тај пакет — један од највећих који су објављени у овом буџету — укључује мере за привлачење инвестиција у кључне индустрије које могу учинити Аустралију суперсилом у области обновљиве енергије.
Предвићени су подстицаји у вредности од 14 милијарди долара за награђивање индустрија које прозводе зелени водоник и прерађују критичне минерале.
1.7 милијарди долара ће отићи у фонд за иновације које користе развоју нових индустрија.
Такође се разматра реформа терцијарног образовања како би се обезбедили квалификованији радници у тим кључним индустријама.
Кели О’Шанаси (Kelly O’Shanassy), извршна директорка Аустралијске фондације за очување природе (Australian Conservation Foundation), каже да поздравља улагање у нулту емисију гасова.
„Невероватно је важно улагати у индустрије, производне индустрије, и послове будућности који нам могу помоћи да решимо климатски проблем. Ја сам еколог и сигурна сам да ћемо вечерас много чути од економског рационалисте о томе зашто влада не би требало да се бави помагањем производњи соларних панела и производњи батерија и улагању у иновације у Аустралији. Али морамо да се сетимо да је прошли април био најтоплији април икада забележен. Прошла година је била најтоплија година икада забележена, а последња деценија је била најтоплија деценија икада забележена. Постоји разлог зашто наше владе морају да улажу у индустрије будућности.”
Али постоји више питања о томе зашто се настављају улагања у фосилна горива.
„Нема смисла улагати у индустрије које су нас довеле у ову збрку. 22 милијарде долара улагања у чисту, обновљиву енергију и индустрију је важно. Током те исте деценије, 100 милијарди долара биће потрошено на субвенције за фосилна горива, подстичући климатске промене. Наша влада треба да утврди шта су јој приоритети."
Један од највећих трошкова у буџету је Национални програм инвалидског осигурања (NDIS).
Благајник каже да је NDIS програм пружио подршку која је променила животе Аустралијанца са инвалидитетом у последњих десет година, али је признао да се током тог времена NDIS програм ширио на брз, насумичан начин, уз неконтролисане преваре и неадекватне регулативе и заштитне мере.
Министарка финансија Кати Галагер (Katy Gallagher) каже да је циљ да се NDIS "врати на прави пут".
„Желимо да NDIS програм буде успешан, желимо да људи добију праву подршку, желимо да систем ради боље за све, али не може да настави да расте на начин на који тренутно расте, јер ће истиснути читав низ других врста подршке на које се људи, на крају крајева, ослањају. Дакле, овај буџет је важан за NDIS, много посла у вези са функционисањем програма и свега осталог је кључно да би се NDIS вратио на прави пут."
