Дан примирја 11. новембар 1918. године обележава се као крај Првог светског рата, у којем је погинуло и рањено више од 35 милиона људи. Србија је поднела огроман терет у том рату. Око 60 одсто мушкараца од 18 до 55 година је или погинуло или су остали трајни инвалиди. Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је тачно половину укупне националне имовине.
На стотине добровољаца, лекара и медицинских сестара из Велике Британије и Шкотске дошли су да помогну српском народу. Лекарке и медицинске сестре нису хтеле да напусте Србију ни када им је српска влада наредила да се евакуишу. Неговале су српске војнике и многима помогле да преживе.
Многи од савезничких војника су сахрањени у Београду.
Пошту страдалима одали су и амбасадори и представници бројних земаља, Владе Србије, Војске Србије, а венац је положио и престолонаследник Александар Карађорђевић.
Војно гробље земаља Комонвелта је место где почивају жртве из Велике Британије, Јужне Африке, Аустралије, Новог Зеланда и Канаде, као и из Пољске и Италије.
Говор на церемонији је одржала амбасадорка Канаде у Србији Кати Чаба, пошто је амбасада Канаде ове године организовала обележавањае 100 година од краја Првог светског рата.
Реч је, каже Чаба, о традиционалној церемонији обележавања Дана примирја коју организује Комонвелт држава, а да је управо ове године, када се обележава 100-годишњица од краја Великог рата, организација припала Канади.
Чаба истиче да је то посебна прилика "да се подсетимо да су Србија и Канада били савезници у том рату".
"Морамо да запамтитимо да смо били савезници, да смо блиско сарађивали, и да наставимо даљу сарадњу и тражимо начине за изградњу заједничке будућности", закључује амбасадорка Чаба.
"11. новембар је дан када одајемо поштовање свим мушкарцима и женама који су служили и настављају да служе у време рата, конфликата и у миру.
На ову стогодишњицу примирја у Првом светском рату, на гробљу где почивају жртве Првог и Другог светског рата наша срца су жалосна кад се присећамо оних који су изгубили животе у ужасу и агонији рата.
Такође се морамо присетити људи који су преживели рат али са ожиљцима које носе на сопственим телима или у души и које ће са собом носити заувек. Вечне последице рата.
Први светски рат, Велики рат, Рат који је требало да оконча све ратове, одвијао се на сада мирољубивом тлу на коме стојимо.
Датум је био 28. јун 1914. Прва жртва Првог светског рата је био Србин. 16 - годишњи, Душан Ђоновић, који је убијен у Београду. За Душана Ђоновића то је био крај живота и његових снова. За остатак света то је био почетак трагедија и патњи које су трајале четири године и три месеца.
Када су откуцавале последње минуте рата, Канађанин је постао последња жртва рата, 24-годишњи Џорџ Лоренс Прајс. Рођен у Новој Шкотској, убијен у Белгији метком из снајпера. На данашњи дан, пре сто година у 10,58 ујутру. Само два минута пре него што је потписано примирје.
Између смрти ова два човека је дуг ред мушкараца и жена, исувише дугачак ред да бисмо га чак могли и замислити. Процењује се 10 милиона војника. Ово је број који нас оставља запањенима. Број толико велики, али ипак мали у поређњеу са жртвама које ће се тек десити.
У Канадским кршовитим планинама, постоји планина која се зове Путник. Добила је име у знак сећања на мушкараце и жене савезничких снага у Србији и њиховог лидера фелдмаршала Радомира Путника. 3000 метара висока планина је одговарајући знак поштовања према великодушности и хероизму и сећању на оне који су нестали у вихору рата, али ништа не може надокнадити животе оних који су нестали.
Неки од тих мртвих су сахрањени на гробљу око нас. Лако се заборави да је свако од њих ко је изгубио живот имао сопствене наде за живот, које су се угасиле.
Гледамо имена и датуме исклесане на споменицима око нас, и то нас подсећа да су животи пуни наде угашени прерано . Никад нису имали своју децу и унуке, никад нису могли да испуне обећања својим вољенима.
Одвајамо неколико момената од свог живота да бисмо се окупили овде у знак сећања. Ово је посебан моменат када се негује чврста веза створена пре сто година. Уједињене садашње генерације са онима који су нестали пре нас плаћајући највећу цену.
Оставли смо по страни свакодневницу како бисмо се могли свесно и свим срцем присетити оних који су изгубили своје животе у рату.
Памтимо њихове жртве и гледамо у будућност. Питамо с е какав допринос, мали или велики, ми можемо да учинимо у свим аспектима соспственог живота како њихова жртва не би била узалудна."
Амбасадорка Аустралије Рит Стјуарт је такође положила венац.
Она је за СБС рекла: "Мислим да је на овај дан важно да се сетимо жртава војника Комонвелта и такође Срба који су изгубили животе или су били погођени овом страшном трагедијом. Данас је 100 година од примирја и важно је да не заборавимо лекције које смо научили у Првом светском рату."
