После мајских масовних убистава Србија се тетура у мучном процесу проналажења баланса између сећања и окретања будућности, да се никада не заборави, али и да се омогући животу да се настави. Родитељи страдалих ђака, али и неки појединци, су дигли глас против у медијима стално присутних прича о виновнику школске трагедије и потпуном одсуству помена и његових и младеновачких жртава а новинар Веран Матић је уз указивање на грешке затражио и другачији однос према жртвама. Шта је из свих (не)поменутих обраћања, реакција, дешавања, медијских и јавних казивања изазвало највећу пажњу јавности и да ли се назиру мере које би могле да постану делотворан пут исцељења српског друштва од мајске трауме и њених последица?
Share
