Пошто је изабрана, Славица Ђукић Дејановић положила је заклетву у Народној скупштини.
Славица Ђукић Дејановић на место министарке просвете долази у веома осетљивом моменту, након што је министар просвете Бранко Ружић поднео оставку 7. маја, после масовног убиства у ОШ „Владислав Рибникар” од када је Ђорђе Милићевић по овлашћењу председнице Владе преузео овлашћења министра просвете до избора новог министра.
Кадровски предлог за избор Славице Ђукић Дејановић за минситарку просвете дошао је од њених партијских колега из Социјалистичке партије Србије, коалиционог партнера владајуће Српске напредне странке, која је подржала њен избор за нову министарку.
И Милићевић и Ружић и Ђукић Дејановић су високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС), из чији редова су до сада најчешће долазили министри просвете.
Министарка просвете Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је са осећајем одговорности прихватила да буде министар свесна да све што буде чинила, како је рекла, изискује комплетну сарадњу институција и појединаца да се трагедија која је била у ОШ “Владислав Рибникар” више никада не понови.
За и против избора Славице Ђукић Дејановић за минситарку просвете
„Ја сам убеђен да је Славица Ђукић Дејановић одлично решење", изјавио је њен страначки колега Ђорђе Милићевић, који је у међувремену био вршилац дужности министра просвете.
„Она је жена која је у претходном периоду обављала јако одговорне функције, на један посвећен и квалитетан начин, и уверен сам да ће и ову функцију обављати тако."
„Вештине које захтевају посао министара просвете су пре свега добро познавање образовног система, али морате да будете и добар менаџер", изјавио је Шарчевић за ББЦ на српском.
40 гласова било је против именовања Славице Ђукић Дејановић; из Народне странке, Зелено- левог посланичког клуба НДБГ, Демократске странке, Заједно- Морамо.
Санда Рашковић Ивић, посланица Народне странке, изјавила је за новине Данас да професорка Ђукић Дејановић, као вишедеценијска професорка универзитета, сигурно заслужује више од многих да буде министарка просвете, али да она не може да разуме
„Ипак не могу да разумем зашто неко с њеним професионалним реномеом улази у овај провизориј од владе коме су дани одбројани и који је орочен од стране председника најдаље до пролећа“,изјавила је она за Данас.
Професор Политичких наука Ђорђе Павићевић у изјави за исти лист образложио је зашто Зелено- леви посланички клуб НДБГ не гласа за овај избор.
Према неговим речима постављање Ђукић Дејановић на место министра говори да власт намерава да зажмури пред кризом и да настави правцем који су зацртали. То показује, како каже, и нацрт шест закона који су били готови пре трагичног школског масакра, али као да се ништа није догодило.
Ни посланици Демократске странке не слажу се са избором Славице Ђукић Дејановић за нову министарку просвете.
„Одлука да се задовољи партијска квота, да на место министра дође особа која се пре свега руководи лојалношћу према ствојој странци и тако деценијама фигурира на различитим виђенијим позицијама, само је пут у тотални суноврат. Госпођа Ђукић, осим што не жели у заслужену пензију, има све више елана и за нове форме изражавања, па експериментише и са водитељском праксом на једној од режимских телевизија. Тешко је поверовати да ће се послу министра предати са много жара, а лакше претпоставити да ће заправо бити стуб странке, која има разрађене механизме у тој области, за сигуран профит“, напомиње посланица ДС.
Ђорђе Микетић, посланик Заједно- Морамо, сматра да је квалитетно образовање кључ напретка једног друштва.
„Треба нам министарство које ће се хитно изборити за повећање зарада просветарима, побољшати услове рада, које неће постављати партијске кадрове већ најбоље наставнике и професоре и слушати њихове предлоге. Треба нам министар који жели децу да учи критичком и самосталном мишљењу, а не партијском полтронизму. Славица Ђукић свакако није кадра за такав искорак, те за њу посланици Заједно неће гласати“, закључује Микетић .
Профил министарке Славице Ђукић Дејановић
©Влада Републике Србије
Рођена је 1951. године у Рачи. Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу, а Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду.
Била је посланик у Скупштини Републике Србије у више мандата, а од 2000. до 2006. године посланик у Савезном парламенту СР Југославије и државне заједнице Србија и Црна Гора.
У прелазној Влади Републике Србије била је министар за бригу о породици и члан Интерпарламентарне уније.
Редовни је професор и шеф Катедре за психијатрију, као и продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Крагујевцу. Обављала је функцију проректора на Универзитету у Крагујевцу и директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу у периоду од 1993. до 2000. године. Била је оснивач дневне Психијатријске болнице и потпредседник Психијатријске секције Србије у два мандата.
Обављала је функцију председника Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године. Била је и вршилац дужност председника Србије од почетка априла до краја маја 2012. године.
Од 2012. до 2014. године била је министар здравља у Влади Републике Србије.
Од 2014. године је директор Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" у Београду.
Од августа 2016. до октобра 2020. обављала је функцију министарке без портфеља у Влади Републике Србије, задужене за демографију и популациону политику.
Пре ступања на дужност министарке просвете, обављала је функцију специјалне саветнице председнице Владе за имплементацију Агенде Уједињених нација за одрживи развој, односно Агенде 2030 о образовању, борби против сиромаштва и против климатских промена.
Члан је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године.
Sources: SBS Serbian, Danas, BBC Serbian, Serbian Parliament
