Изложба ће трајати до јуна а публика ће бити у прилици да види изложено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у дигиталном и штампаном облику.
Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис из Кодекса, са бројним лековитим биљкама и њиховим фармаколошким дејством, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, матичњак, рицинус и друге).
Биљке су представљене у природном (као башта) или хербаризованом облику, као и путем ботаничких илустрација.
Део изложбе је посвећен и лековима животињског (домаћа кокош, дивља гуска, дабар, змија, рог јелена и др.) и минералног порекла (антимон, злато, јерменска глина, бакар, жива, олово, цеђ, магнетни камен, нафта, сумпор и др.) који су имали своју улогу у средњовековној медицини, а изложени су примерци из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.
