Мађарски писац Ласло Краснохоркаи, овогодишњи је добитник Нобелове награде за књижевност, саопштила је у четвртак 9. октобра Шведска академија.
Ласло је врло добро познат српским издавачима и читаоцима,од Дерете до издавачке куће Ренде, захваљујући и његовом преводицу на српски језик Марку Џудићу, али и његовој посети Међународном Београдском сајму књига пре неколико година.
У Србији су му до сада објављена два романа, Меланхолија отпора, Сантанаго, као и збирка приповедака Иде свет. Спада у ред најзначајнијих и најпревођенијих мађарских прозаиста. За његово стваралаштво карактеристична је апокалиптична, ирониско-пародијска слика савремене мађарске и савременог света.
Ласло Краснохоркаи велик је писац централне Европе, епског замаха традиције која обухвата Кафку, а његову прозу одликује абсурд и гротескни приступ, као и визионарски опус који у свету апокалиптичног терора реформише моћ уметности, истако је Андрес Олсон председавајући Нобеловог комитета.
Још је додао да је Ласло и аутор дела инспирисаних његовим далеким путовањима у Кину и Јапан. Матс Малм, стални секретар Шведске академије, саопштавајући ову вест, рекао је да је Краснохоркаију вест саопштио телефоном затекавши га у Франкфурту.
Награђени аутор рођен је у граду Ђула у источној Мађарској 1954. године, а познат је постао по поменутом роману Сантанаго из 1985. године, роману чекања у безименој Мађарској варошици и њеним гротекским житељима заробљеним у замку сопствене надлучности да напусте своју устајалу забит и крену у потргу за бољом будућношћу. Радња ове књиге, која се збива током три кишна дана, кулминираће у централној сцени плеса са ђавалом у локалној крчми, а кружна структура романа само појачава утисак безизлазности из обруча у којем се паклени плес одиграва. Дело као да прати кораке танга док се суморна стварност одсликава кроз дешавања стања мештана, полако али сигурно урушава.
Краснохоркаи је познат и као постмодерни аутор, чије су реченице дугачке и меандрирајуће, али и прецизне у томе да дочарају абсурдну и чулну сагу о баналности апоколипсе, али и по дистопијским и меланхоличним темама, због којих је поређен са Гогољом, Бекетом и Кафком.
Његов раоман Меланхолија отпора, други по реду, на мађарском први пут објављен 1989. године, састоји се од једне непрекинуте дугачке реченице која се протеже на 300 страница, а која подсећа на музичку композицију. Критичари се баве и утицаје музике на његову прозу.
Има необичну причу смештену у градић у мађарском Алфелду, део Панонске низије, где долази циркус са огромним препарираним китом. Ускоро ће се међутим испоставити да су и циркус и кит заправо само фасада и изговор кнезу, језивом бићу и сенке, да подбуни руљу која ће у име некаквог поновног успостављања целине почети да руши све пред собом.
Напуштајући комунистичку Мађарску 1987. године, Ласло је провео годину дана у западном Берлину, а касније инспирацију је црпео из Монголије и Кине, у романима Заробљеник из Урге и Уништење и туга испод небеса.
Док је писао Рат и Рат, путовао је широм Европе, а живео је у Њурку описујући поезију бит генерације као кључну за зарошетак романа. Године 2015. Краснохоркаи постоје први мађарски писац који је добио интернационалног букера.
Краснохоркаи се бавио и различитим пословима; због непослушности је напустио војску, свирао је клавир у џез бенду и студирао је мађерски језик на Будимпештанском универзитету.
На крају да кажемо и ово. Према прогнозама упућених међу водећим кандидатима за овогодишњу Нобелову награду били су писци Џералд Мернан из Аустралије, Амитав Гош из Индије, Кристина Ривера Гарза из Мексика и Ган Шуе из Кине.
Из Београда за СБС Хранислав Николић.
