ТРАНСКРИПТ
„За нас је то био важан буџет. Вероватно бисмо желели нешто више појединости о трошковима и како утичу на мултикултуралне заједнице, али уопштено говорећи, то су области улагања које свакако поздрављамо и мислим да су заиста кључне за будућу просперитетну и мултикултуралну Аустралију."
То је изјавио Карло Карли (Carlo Carli), председавајући Федерације етничких заједница Аустралије (Ethnic Communities' Councils of Australia - or FECCA.) — националне групе која представља Аустралијанце културно и лингвистички различитог порекла.
Он каже да ће велике ставке у федералном буџету које се тичи олакшица за трошкове живота помоћи мигрантима, укључујући мигранте који воде више од трећине малих предузећа у Аустралији.
Важније ставке су укључивале: смањење пореза за све пореске обвезнике— у просеку од 36 долара недељно, субвенцију за плаћање рачуна за енергију од 300 долара за свако домаћинство од 1. јула; и 325 долара субвенције за милионе малих предузећа.
Али господин Карли каже да постоје и друге иницијативе у буџету које ће такође користити мултикултуралним заједницама.
„Свакако када је у питању зелена економија и будућност радних места, а то је повезано са обуком и посвећеношћу да 80 одсто Аустралијанаца има најмање занатску или универзитетску квалификацију. Посвећеност стварању ICT солуције (информационе и комуникационе технологије) за образоване мигранте. Као што знамо, многи мигранти који долазе у Аустралију су висококвалификовани, а ипак обављају ситне послове. Квалификовани инжењери постану таксисти, док постоји опредељење, да обезбедимо ICT или технолошко решење како бисмо осигурали да имамо бољи систем за признање квалификација. Новац за жене које беже од насиља. Али такође новац циљано намењен женама које су доживеле насиље, које су добиле привремене визе. Дакле, да не буду ухваћене у замку из које не могу да изађу јер у суштини више немају права да остану у овој земљи. Дакле, да постоји заштита."
Становање је такође велики проблем.
„Подржавамо посвећеност ове владе да ради са територијама и државама на решавању стамбене кризе. Постоји огромна стамбена криза. Не мислимо да је то последица миграција. То је последица низа фактора и неуспеха у изградњи приступачних социјалних станова, а такође и становања уопште, тако да је 1,2 милиона кућа и стамбених јединица које треба да се граде до 2030. године добра иницијатива, и захтева мобилизацију и државе и федралне владе. Али и промене у систему здравствене заштите (Medicare) и ограничавање цена лекова кроз програм фармацеутских бенефиција. То је све веома важно."
Средства су такође издвојена за повећање плата радника у сектору бриге о старима и деци – од којих су један број мигранти и избеглице.
Ово је поздравио Мултикултурални центар за здравље жена - национална организација базирана у заједници, која се залаже за здравље и добробит жена које су стигле као емигранти и избеглице.
Извршна директорка др Адел Мурдоло (Dr Adele Murdolo) , каже да је такође било охрабрујуће чути да ће програм групе под називом Здравље на мом језику- (Health In My Language), покренут на националном нивоу пре 18 месеци током пандемије Ковида, сада добити 5,6 милиона долара.
Та средства ће омогућити да се програм настави још две године, овог пута за образовање о сексуалном и репродуктивном здрављу жена на различитим језицима.
„Дакле, стигма је различита у свакој заједници, и морамо да се носимо са њом – кроз разумевање културног и историјског контекста. Дакле, то је заиста важно.Такође постоји толико различитих правила и различитих нивоа приступа здравственим услугама, укључујући услуге које се пружају у оквиру сексуалног и репродуктивног здравља, тако да наши образовни програми, када говоримо о женама које су упућене на услуге, такође морају бити прилагођени јер немају сви приступ свим услугама које су доступне другима у заједница."
Она такође поздравља новчану помоћ у хитним ситуацијама за жртве насиља у породици - 925,2 милиона долара у буџету - али каже да се више може учинити када је у питању програм примарне превенције.
„Ако је национални план, како је наведено, његова амбиција, заиста да прекине насиље у породици у временском оквиру једне генерацију, а то заиста неће моћи да постигне ако примарна превенција не постане кључни приоритет владе – а за то су потребна улагања, тако да је то била једна од ствари које су биле по помало разочаравајуће, а ја се заиста надам да ћу у будућим буџетима видети да имамо улагања у примарну превенцију, са специфичним програмима прилагођеним мултикултуралним заједницама како бисмо осигурали да жене избеглице и мигранти буду укључене у њих“.
Федерални буџет је такође укључио бројне иницијативе усмерене на заједнице Првих нација, укључујући 777 милиона долара за развој локалних послова и услуга у удаљеним регионима и 111 милиона долара за побољшање приступа основним услугама које су потребне заједницама Првих народа у удаљеним областима Северне Територије.
68 милиона долара је додељено за бољу подршку дигиталној писмености и увођење wi-fi мреже у удаљеним заједницама.
Још 53,8 милиона долара за успостављање језичких центара Првих нација и проширење услуга учења.
И 29,1 милион долара за партнерство са врхунским телима под контролом заједнице Првих нација како би се побољшали резултати образовања у раном детињству.
Жена из народа Арернте- Луритја (Arrernte/Luritja) Катрин Лидл (Catherine Liddle) је вршилац дужности водећег савеза који је састављен од око 80 организација и чланова Абориџина и острвљана из Торесовог мореуза, који контролише заједница (Coalition of Peaks alliance).
Она је извршна директорка националне групе деце и фамилија Првих нација (First Nations children and families, SNAICC )).
Госпођа Лидл каже да су ове —тражене— мере у фередалном буџету добродошле али да има још посла.
„Морамо да кажемо да су ови сигнали које ћемо уложити у децу заиста добри сигнали. Знамо да по први пут икада видимо 29,1 милион у току четири године како у SNAICC -у тако и у NATSIAC-у [[Национални Абориџини и англикански савет Торесовог мореуза]], водећим националним групама које предводе у раду са децом. Тај новац је посвећен осигуравању нашег партнерства са владама; да радимо ствари другачије. Али још увек није довољно, треба да идемо до краја; а то значи да све наше водеће организације треба тако поставити. То такође значи да морамо стварно да размишљамо о томе како спречити децу и породице да дођу у контакт са било каквим интервенцијама. Буџети су критични да би се то могло учинити."
Она каже да ће имплементација иницијатива федералног буџета бити кључна за постизање циљева за затварање јаза.
"Видите, то иде неким својим путем, али мислим да оно што видимо у свим буџетима, у овом тренутку, јесте да постоје победници и постоје губитници. Постоје ствари које су добре; а постоје ствари које нису тако добре да бисмо истински затворили јаз, а ово је утврдила комисија за продуктивност, морамо да променимо начин на који то радимо. Јасно је мапирано и каже, ако намеравате да инвестирате: уверите се да сте партнер са Абориџинима и људима са острва из Торесовог мореуза. Уверите се да сте поређали све потребно (локална, државна и савезна координација), тако да оно што заиста добијате јесте реформа система. И док не спроведемо те истинске елементе реформе система, увек ћемо мало промашити циљ."
