Председник Нобеловог Комитета за доделу награде у Ослу Јорген Ватне Фриднес похвалио је добитницу, рекавши за њу да је "храбар и посвећен заговорник мира који одржава живим пламен демократије у све већој тмини".
"Она је добила Нобелову награду за мир за свој неуморни рад у промовисању демократских права народа Венецуеле и за борбу да постигне праведну и мирну транзицију из диктатуре у демократију, саопштио је Фриднес .
Из Нобеловог комитета су навели да је, као лидерка демократског покрета у Венецуели, Марија Корина Мачадо један од најнеобичнијих примера грађанске храбрости у Латинској Америци у скорије време.
"Госпођа Мачадо је била кључна, уједињујућа фигура у политичкој опозицији која је некада била дубоко подељена – опозицији која је пронашла заједнички језик у захтеву за слободним изборима и представничком владом. Управо то лежи у сржи демократије: наша заједничка спремност да бранимо принципе народне владавине, чак и ако се не слажемо. У време када је демократија угрожена, важније је него икада пре бранити овај заједнички језик", истиче се у саопштењу.
У саопштењу Нобеловог комитета у Ослу између осталог се истиче да Марија Корина Мачадо испуњава сва три критеријума наведена у тестаменту Алфреда Нобела за избор добитника награде за мир.
"Она је окупила опозицију своје земље. Никада није посустала у отпору милитаризацији венецуеланског друштва. Била је непоколебљива у својој подршци мирној транзицији ка демократији", наведено је у саопштењу.
58-годишња индустријска инжењерка специјализована за финансије, Марија Корина је радила у пословном сектору пре него што се придружила организацијама усредсређеним на ублажавање сиромаштва и надзор избора.
Тако је постала ближа са Републиканском странком у Сједињеним Америчким Државама — земљи у којој је живела и са којом је одржала политичке односе и везе.
Она је 2010. година ушла у Народну скупштину као независна посланица са анти-комунистичком поруком, а 2012. године је изгубила опозиционе председничке предизборе од Енрикеа Каприлеса.
Због њених дисквалификација, Мачадо је провела последњих десет година учествујући у политици изван система — залажући се за „Мадурово свргавање“ 2014. године заједно са Леополдом Лопезом и подржавајући протесте 2017. и 2019. године.
Није могла да се кандидује против председника Николаса Мадура 2024. пошто је била онемогућена од стране венецуелснксог суда. У јавности није виђена од јануара пошто се крије на непознатој локацији у Венецуели да не би била ухапшена.
Ово, заједно са њеним инсистирањем на останку у земљи упркос претњама хапшењем — а можда и због веза њене породице са металном индустријом — донело јој је надимак „Челична дама“.
Иначе политичка и економска нестабилност у земљи, у последњих десет година проузроковала је одлазак милиона Венецуеланаца од којих су многи завршили у САД.
Мачадо је посветила Нобелову награду народу Венецуеле и америчком председнику Доналду Трампу који је и сам изразио жељу да добије Нобелову награду за мир.
Одлука Нобеловог комитета је поздрављена од стране Венецуеланаца у САД.
У ерији која је позната као Мала Венецуела Флориде Американац венецуаланског порекла Леонардо Вилтеу каже да је поносан због тога што је Мачадо награђена.
"Ово што се догодило је апсолутно нешто што нико није мога ода помисли. И јако ми је драго, не само због ње, ваћ такође због моје земље. Она је невероватна жена."
За овогодишњу Нобелову награду за мир били су номиновани и председник САД Доналд Трамп, бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, генерални секретар УН Антонијо Гутереш, а међу кандидатима је био и папа Фрања, као и студенти у блокади из Србије.
Награда ће бити уручена на церемонији 10. децембра 2025. године у Ослу.
